Evo ko je bila prava Koštana - Život provela tragičnije nego u Borinoj drami: Prokleto lepa, ali osuđena na bedu
Ona je živela teško i osuđena je na patnju.
Naš poznati pisac Borislav Bora Stanković u srpsku književnost doneo je dela čija je tematika i danas efektna i uticajna. U svom delu "Koštana", opisao je najlepšu ženu među južnjakinjama. Ona je bila živa vatra, pevačica i igračica romskog porekla i zvala se Malika Eminović, Koštana.
Bora Stanković je opisivao svoju Koštanu, romsku lepotcu iz Vranjske banje na veoma živopisan način - Ruse kose, belo lice, medne usne, zanosni kukovi, bedra kao jedra, a oči krupne kao u košute.
DAN ŽENA: Srpski pisac Duško Radović imao je jako ZANIMLJIV STAV o ovom prazniku - Evo kako je govorio
Ovako je Meša Selimović GOVORIO O SAMOĆI: Kao da je predvideo sa čime će se moderan svet susresti
''Razgovaram SAMO SA PSOM..Tu sam našao RADOST'' Nenad Jezdić je zbog pripreme za ulogu postao SAMOTNJAK
Međutim, ova junakinja vedrog duha, koja je život posvetila pesmi sa kojom se poistovećivala, stvorena je po čuvenoj romskoj pevačici. Kako se govori, zbog koje su vranjanski age i begovi "gubili glave i rasprodavali imovinu". Od malih nogu je svirala i pevala sa ocem i bratom po kafanama i privatnim slavljima, a zbog lepote i šarma o njoj se nadaleko čulo.
I o tome da li su se Bora i Malika ikada sreli postoje različite verzije. Po jednoj, to se dogodilo samo jednom – budući pisac tada je bio gimnazijalac i u mehanu u kojoj je Malika pevala došao je samo jednom i to baš kako bi se uverio u njemu lepotu i čari. Video ju je, ali nisu razmenili nijednu reč.
Po drugoj priči, onoj koju je posle i Bora Stanković podržao, on je, odrastajući u Vranju, za lepu romsku pevačicu samo čuo jer je njena trupa bila najbolja i najčešće pozivana da nastupa po kućama imućnih Vranjanaca, ali je pre pisanja "Koštane" zapravo nikada nije video. Njihov prvi susret odigrao se u jednoj kafani u Vranjskoj banji mnogo pošto se Borina "Koštana" već igrala u pozorištima širom Srbije.
Tužan kraj i večni život na sceni
I tako je Malika nastavila da živi proseći i moleći za pomoć dok ju je starost neumitno sustizala. Najpoznatiju fotografiju starice koja je nekada svojom pesmom i igrom muškarce dovodila do ludila, a žene do gneva načinile su Helena King i Vida Metenson, vaspitačice "Amerikanskog doma za ratnu siročad" u Vranju.
Poslednje što se o njoj čulo štampano je u Politici 6. aprila 1941. godine. Bio je to primerak novina koji zbog nacističkog bombardovanja koje je počelo istog dana nikada nije pronašao put do čitalaca.
- A kada je pridobijete priča vam sve mnogo, mnogo… Cigareta i koji dinar tu mnogo pomažu. Možda bi htela da vam sve ponovi, da još jedanput zapeva i prstima zatrese daire, ali ne može. Sve je prošlo. Njenim bićem gospodare starost i beda. Jedino rakijom, kada je ima, greje staračku dušu, a Maksut je za to kori, što pije. Na njegove prekore ga ona molećivo gleda sa zatupelim sjajem u očima kao da bi mu htela reći: "Ne diraj me, još to mi je ostalo…" - zabeležio je stari novinar Politike svoj susret sa Koštanom.
Veruje se da je Koštana - Malika preminula 1945. u 73. godini života u Vranjskoj banji.
Srbija Danas/K.L.
