Ево ко је била права Коштана - Живот провела трагичније него у Бориној драми: Проклето лепа, али осуђена на беду
Она је живела тешко и осуђена је на патњу.
Наш познати писац Борислав Бора Станковић у српску књижевност донео је дела чија је тематика и данас ефектна и утицајна. У свом делу "Коштана", описао је најлепшу жену међу јужњакињама. Она је била жива ватра, певачица и играчица ромског порекла и звала се Малика Еминовић, Коштана.
Бора Станковић је описивао своју Коштану, ромску лепотцу из Врањске бање на веома живописан начин - Русе косе, бело лице, медне усне, заносни кукови, бедра као једра, а очи крупне као у кошуте.
ДАН ЖЕНА: Српски писац Душко Радовић имао је јако ЗАНИМЉИВ СТАВ о овом празнику - Ево како је говорио
Овако је Меша Селимовић ГОВОРИО О САМОЋИ: Као да је предвидео са чиме ће се модеран свет сусрести
''Разговарам САМО СА ПСОМ..Ту сам нашао РАДОСТ'' Ненад Јездић је због припреме за улогу постао САМОТЊАК
Међутим, ова јунакиња ведрог духа, која је живот посветила песми са којом се поистовећивала, створена је по чувеној ромској певачици. Како се говори, због које су врањански аге и бегови "губили главе и распродавали имовину". Од малих ногу је свирала и певала са оцем и братом по кафанама и приватним слављима, а због лепоте и шарма о њој се надалеко чуло.
И о томе да ли су се Бора и Малика икада срели постоје различите верзије. По једној, то се догодило само једном – будући писац тада је био гимназијалац и у механу у којој је Малика певала дошао је само једном и то баш како би се уверио у њему лепоту и чари. Видео ју је, али нису разменили ниједну реч.
По другој причи, оној коју је после и Бора Станковић подржао, он је, одрастајући у Врању, за лепу ромску певачицу само чуо јер је њена трупа била најбоља и најчешће позивана да наступа по кућама имућних Врањанаца, али је пре писања "Коштане" заправо никада није видео. Њихов први сусрет одиграо се у једној кафани у Врањској бањи много пошто се Борина "Коштана" већ играла у позориштима широм Србије.
Тужан крај и вечни живот на сцени
И тако је Малика наставила да живи просећи и молећи за помоћ док ју је старост неумитно сустизала. Најпознатију фотографију старице која је некада својом песмом и игром мушкарце доводила до лудила, а жене до гнева начиниле су Хелена Кинг и Вида Метенсон, васпитачице "Американског дома за ратну сирочад" у Врању.
Последње што се о њој чуло штампано је у Политици 6. априла 1941. године. Био је то примерак новина који због нацистичког бомбардовања које је почело истог дана никада није пронашао пут до читалаца.
- А када је придобијете прича вам све много, много… Цигарета и који динар ту много помажу. Можда би хтела да вам све понови, да још једанпут запева и прстима затресе даире, али не може. Све је прошло. Њеним бићем господаре старост и беда. Једино ракијом, када је има, греје старачку душу, а Максут је за то кори, што пије. На његове прекоре га она молећиво гледа са затупелим сјајем у очима као да би му хтела рећи: "Не дирај ме, још то ми је остало…" - забележио је стари новинар Политике свој сусрет са Коштаном.
Верује се да је Коштана - Малика преминула 1945. у 73. години живота у Врањској бањи.
Србија Данас/К.Л.
