Da li ste prosečni čitalac? Koliko knjiga je moguće pročitati za jednu godinu?
Ako u toku čitave godine izdvojite 320 sati, mogli biste da pročitate dobar broj knjiga, a nameće se pitanje da li ste spadate u kategoriju "strastvenih čitalaca"...
Postoje dve vrste čitalaca – strastveni čitalac i ne tako strastveni čitalac poznatiji kao "prosečni čitalac".
Prosečan roman sadrži 240 do 250 strana. Na svakoj strani u proseku ima 250 reči. Tako dobijamo ukupno 62.500 reči.
Koliko godišnje knjiga možete pročitati?
Prosečan čitalac može da pročita oko 130 reči u minuti. Tako dobijamo ukupno vreme potrebno da se pročita roman, a to je 480 minuta, odnosno 8 sati.
Zaključak, prosečan čitalac može da pročita čitav roman za 8 sati. Strastveni čitalac može da pročita jedan roman nedeljno ako provede 1 sat svakog dana u čitanju, što je sasvim dovoljno.
Ako u toku čitave godine izdvojite 320 sati, mogli biste da pročitate 40 romana godišnje, opušteno.
Prema tome, strastveni čitalac može da pročita 25 do 40 romana godišnje. A prosečan čitalac može da pročita od 15 do 20 romana godišnje.
Drugi će pročitati 3 do 5 knjiga godišnje. Ali uvek merite prema sebi.
Ili jesi ili nisi...
U detinjstvu i ranoj mladosti, pojedini su čitali po 2-3 romana nedeljno, ponekad i mnogo više – na primer, kad čitaju serijale koji su imali po 5-6 već objavljenih nastavaka.
Međutim, niko ne može da postane strastveni čitalac - to je nešto što osoba ili jeste ili nije.
Ništa nećete dobiti ako čitate gomile knjiga samo da biste ih pročitali, a ne uživate u samom čitanju, nećete uživati u tome da čitate još više (ima i onih koji uživaje u čitanju, ali im obaveze ne dozvoljavaju da mu se više posvete).
Nažalost, iako prekomerno čitanje utiče na razvoj mašte i sposobnost za učenje, kao i na opštu sposobnost izražavanja, ipak nema direktnog uticaja na postizanje bilo kog kartkoročnog ili dugoročnog cilja, tako da nema nikakve koristi u pokušaju da se postane strastveni čitalac – razvijanje navike da se redovno čita neka esejistika, ograničena na, recimo, 1-2 knjige mesečno, trebalo bi da bude sasvim dovoljna da se postigne neka praktična svrha bez gubljenja vremena na nešto što se doživljava kao još jedna obaveza.
