Да ли сте просечни читалац? Колико књига је могуће прочитати за једну годину?
Ако у току читаве године издвојите 320 сати, могли бисте да прочитате добар број књига, а намеће се питање да ли сте спадате у категорију "страствених читалаца"...
Постоје две врсте читалаца – страствени читалац и не тако страствени читалац познатији као "просечни читалац".
Просечан роман садржи 240 до 250 страна. На свакој страни у просеку има 250 речи. Тако добијамо укупно 62.500 речи.
Колико годишње књига можете прочитати?
Просечан читалац може да прочита око 130 речи у минути. Тако добијамо укупно време потребно да се прочита роман, а то је 480 минута, односно 8 сати.
Закључак, просечан читалац може да прочита читав роман за 8 сати. Страствени читалац може да прочита један роман недељно ако проведе 1 сат сваког дана у читању, што је сасвим довољно.
Ако у току читаве године издвојите 320 сати, могли бисте да прочитате 40 романа годишње, опуштено.
Према томе, страствени читалац може да прочита 25 до 40 романа годишње. А просечан читалац може да прочита од 15 до 20 романа годишње.
Други ће прочитати 3 до 5 књига годишње. Али увек мерите према себи.
Или јеси или ниси...
У детињству и раној младости, поједини су читали по 2-3 романа недељно, понекад и много више – на пример, кад читају серијале који су имали по 5-6 већ објављених наставака.
Међутим, нико не може да постане страствени читалац - то је нешто што особа или јесте или није.
Ништа нећете добити ако читате гомиле књига само да бисте их прочитали, а не уживате у самом читању, нећете уживати у томе да читате још више (има и оних који уживаје у читању, али им обавезе не дозвољавају да му се више посвете).
Нажалост, иако прекомерно читање утиче на развој маште и способност за учење, као и на општу способност изражавања, ипак нема директног утицаја на постизање било ког карткорочног или дугорочног циља, тако да нема никакве користи у покушају да се постане страствени читалац – развијање навике да се редовно чита нека есејистика, ограничена на, рецимо, 1-2 књиге месечно, требало би да буде сасвим довољна да се постигне нека практична сврха без губљења времена на нешто што се доживљава као још једна обавеза.