KUSTURICA: Holivud je 30ih i 40 stvarao ogromna umetnička dela, a završio je u verovanju da je tržište bog

Reditelj Emir Kusturica održao je sinoć u Drvengradu radionicu za studente i mlade autore u okviru Jesenjeg pozorišnog festivala, ističući da pozorište ima veliku slobodu da sa malo para napravi veliku katarzu. Kusturica je govorio o slobodi pozorišta da napravi katarzu, tržištu koje ne dozvoljava stvaranje ideologije neophodne za pravu umetnost, neophodnosti čuvanja svoje duhovnosti, ali i kako su mu filmovi spasili glavu. 

- Moderan film je poklopljen silom holivudskih gluposti koje su vrlo uspešne. Srećna okolnost je što film kroz Netfliks može da uđe u svaku kuću, ali ne možemo očekivati da Netfliks traži pametne filmove. Holivud tridesetih, četrdesetih godina je stvarao ogromna umetnička dela, da bi danas završio u verovanju da je tržište bog. U takvoj situaciji pozorište ima veliku slobodu da sa malo para napravi veliku katarzu - istakao je Kusturica, koji smatra da današnji srpski film trpi najviše, zato što se ne bavi egzistencijom.

- Bio je zanimljiv slučaj oko koga su se opozicija i pozicija sukobili, ona baba što je ubila investitora. Ne mogu da shvatim da se niko od mladih ne bavi pričom da žena od 70 godina ispuca sve metke u investitora za koga mnogi tvrde da je ono što su kapitalisti u svojoj prirodi. Njih to ne zanima, oni hoće da naprave prodor na zapadno tržište i u tome se desi da čovek pobegne od teme iz svog pozorišta, onoga što stvarno čini dramu - rekao je Kusturica.

Reditelj ističe da bi mladi autor mogao da napravi čudo od te priče i u pozorištu i na filmu, ali da im to ne daju ideologije, tj. fondovi.

- Oni hoće da se bave mračnom slikom ili temama kao što je ono što smo mi prezirali osamdesetih - ''došlo doba da se ljubav proba'', da sve ide na dosetke i viceve. Ima strašnih drama i komedija kod nas, ali je mozak negde preusmeren i nije dovoljno fokusiran na ljudsku egzistenciju - ocenio je reditelj. On je posavetovao okupljene studente da insistiraju na egzistenciji i sudbini.

- Čovek može da bude potresen samo ako dramsko delo donese iskrenu i snažnu sudbinu. Ako nemamo sudbinu izvezenu u vremenu i prostoru, nemamo sa čim da se identifikujemo. Zato su sudbine najpotresnija dimenzija našeg rada - objasnio je Kusturica.

TAJNA BEOGRADSKOG ANĐELA SMRTI: Kamena Meštrovićeva dama o kojoj se malo zna! (FOTO)

Problem je, primećuje slavni reditelj, što mladi ostvare dve-tri uloge i ako primete da su fotogenični, okrenu se reklamama.

- Najveći neprijatelj umetnosti su reklame. Reklame su kao brza hrana, efektne fotografije koje ubijaju mizanscen. Optički svet modernog gledaoca je upropašćen reklamama. One zadaju suvi estetski ton koji nema život, a veliki kamermani su postali deo industrije, a ne veliki umetnici i u tome je problem - rekao je Kusturica.

Tržište kao velika pijaca pravi nered, skreće pažnju Kusturica.

 - Živimo u svetu gde je sve praksa i sve je vezano za tržište i novac. Tržište stvara veliki nered, ne dozvoljava da se razviju teorije i ideologije. Problem današnjeg sveta je u političkoj korektnosti i u činjenici da nam ne dozvoljavaju da nastupe ideologije koje bi bile proizvod vremena u kome živimo, a sa nadideologijom koja je zapravo odeologija banaka, tržišta. Pozorište može da živi izvan težine u kojoj mi živimo i u kome nema pravila - rekao je Kusturica.

Naglašava da bismo došli do nove estetike, moramo da dobijemo novu ideologiju. - Nije ni levo ni desno, bez ideologije nema prave umetnosti - podvukao je on.