Legat pesnika Raše Livade u Adligatu

Legat pesnika Raše Livade (1948-2007) poklonjen je Muzeju srpske književnosti Udruženja za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat. Zaostavštinu slavnog pesnika poklanja ćerka Ksenija Livada i njena majka, tadašnja Livadina supruga, književnica i prevodilac Jasmina Tešanović. Ugovor o legatu potpisan je prošle godine u Torinu i obuhvata književnikovu biblioteku, arhivsku građu, nagrade, lične i umetničke predmete iz pesnikovog stana, pisaću mašinu koju je pesnik koristio i mnoge druge zanimljive i za istoriju književnosti značajne predmete.

Jedan od istaknutih srpskih pesnika Raša Livada rođen je u Subotici 1948. i autor je tri knjige poezije „Poprskan znojem kazaljki“, „Atlantida“ i „Karantin“, kao i poema „Ranjeni ditiramb“, „Horoskop“ i „Rađanje soneta“. Bio je osnivač književnog društva „Pismo“, a u saradnji s Maticom srpskom iz Novog Sada uređivao je i istoimenu biblioteku. Osnivač je i nekoliko časopisa među kojima su Ruski almanah, Istočnik, Erazmo, Mezuza i Šekspir i komedija. Bio je predsednik beogradske sekcije Udruženja književnika Srbije i prvi predsednik Odbora za zaštitu umetničkih sloboda, takođe je i jedan od osnivača Srpskog književnog društva. Autor je antologija „Svetska poezija danas“ iz 1981. i „Moderno svetsko pesništvo“ iz 1983. godine, a preveo je i poeziju Roberta Grejvsa, Huana Ramona Himenesa, Jehude Amihaja i T. S. Eliota. Za svoj književni i prevodilački rad Raša Livada je dobio Brankovu nagradu, nagradu Milan Rakić, kao i Zlatni beočug za trajni doprinos kulturi Beograda.

Livada je bio vesnik jedne nove generacije književnika otvorene ka svetu i njegov odnos prema književnosti, njegov balans između naše kulture i kultura drugih naroda primer je koji treba slediti.

Predsednik Adligata, advokat i književnik Viktor Lazić, ističe da je legat već preuzet, a izbor iz legata je dostupan javnosti pored spomen-sobe drugog značajnog pesnika čija zaostavština se čuva u Adligatu, akademika Miodraga Pavlovića. Ova dva velikana spaja i neobična posveta koju je Raša Livada napisao Pavloviću na svojoj prvoj knjizi „Poprskan znojem kazaljki“: „Pošto je ova knjiga postala nešto po čemu me ljudi prepoznaju, postala deo moje fizionomije a i sama poezija zauzela veliki deo moje glave trebalo bi da vam poklonoim moju glavu i da na čelo napišem svoju posvetu a vi da je stavite u vašu biblioteku. Pošto mi glava još jedan deo vremena zaista treba primite ovu knjigu kao zalog. Vaš odani i verni prijatelj i poštovalac Raša Livada, Zemun 30.9.1969.“

Udruženje Adligat je podržalo i peticiju za hitno izmeni spomen ploča Raši Livadi postavljenoj u Zemunu koja je podignuta bez saglasnosti naslednika i na kojoj je pogrešno citiran stih autora. Naime, na spomen ploči je napisano: „A Livada kaže: Zemun je svet“, što su reči koje slavni pesnik nikada nije napisao, čime je oštro prekršen Zakon o autorskim pravima, a naneta je šteta i korektnom i moralnom principu poštovanja kulturne zaostavštine kao takve. Kako kaže Ksenija Livada: „Spomenici ostaju posle svih nas, a stihovi pesnika, pogotovu velikih pesnika, jednostavno se ne smeju dopisivati, ma koliko se nekome intervencija momentalno činila prikladnom. Ovde je u pitanju nepoštovanje misli i zaveštanja slavnog pesnika, i njegovog dela posvećenog voljenom gradu. Raša Livada je svoj život živeo kao svoju poeziju i svaka napisana i objavljena autorska reč mu je bila svetinja.“