Na današnji dan rođen je F. M. DOSTOJEVSKI: Pročitajte neke od njegovih najmudrijih citata

Godine 1821, 11. novembra rođen je ruski pisac Fjodor Mihajlovič Dostojevski, jedan od najbitnijih stvaralaca u istoriji književnosti. Hapšen je kao učesnik utopijsko-socijalističkog kružoka Mihaila Petraševskog-Butaševiča zbog revolucionarnih planova i osuđen na smrt 1849. ali je kazna zamenjena progonstvom u Sibir, gde je proveo 10 godina, 4 zatočen. Njegova rana dela ("Bedni ljudi", "Poniženi i uvređeni") inspirisana su socijalnim tragedijama malih ljudi. Glavne preokupacije njegovih dela bile su psihološke analize, traganje za korenima ljudske tragike, fenomen religioznosti.

REMEK-DELA VEĆ OD PRVOG SLOVA: Ovo su 10 najčuvenijih početaka romana u istoriji književnosti!

Veoma je uticao na svetsku literaturu, a među najznačajnija njegova dela ubrajaju se romani "Zločin i kazna", "Braća Karamazovi", "Zli dusi", "Mladić", "Kockar", "Idiot", i drugi, a neke od zanimljivih i mudrih citata Dostojevskog možete pročitati u nastavku:

• Ako si se uputio prema cilju i putem počeo da zastajkuješ i kamenjem gađaš svakog psa koji laje na tebe, nikad nećeš stići na cilj.
• Ako pri svakoj prijateljskoj usluzi odmah misliš na zahvalnost, onda nisi darovao, već prodao.
• Apstraktno čovek nekako i može da voli bližnjeg, ili čak neki put iz daleka, ali iz bliza skoro nikad.
• Da bi se postupalo razumno – malo je imati samo razum.
• Fantazija je prirodna snaga u čoveku i ako joj se ne udovolji, ona će ili nestati ili obratno – razbuktaće se prekomerno a to je i štetno.

• Glupan koji je postao svestan da je glupan nije više glupan.
• Jedna je pamet dobra, dve su još bolje.
• Jednoga se bojim: ne biti dostojan svojih patnji.
• Kada se devojačko srce sažali, razume se da je to najopasnije za samu devojku.
• Koliko je ljudi koji ne misle sami, nego žive od misli koje su izmislili drugi.
• Voleti nekog čoveka znači videti ga tako kako ga je Bog zamislio.
• Mladost je čista već samim tim što je mladost.
• Na celom svijetu sigurno nema naroda koji bi se toliko žalio na svoju sudbinu, poniženje, stradanje, mučeništvo, kao što su Jevreji. Pomislio bi čovek da zaista nisu Jevreji ti koji gospodare u Evropi, upravljaju berzama, politikom, moralom jedne države. A šta bi bilo da u Rusiji nije tri miliona Jevreja nego Rusa, a Jevreja osamdeset miliona? Šta bi bilo od Rusa? Ne bi li ih odmah pretvorili u robove? I još gore: ne bi li im i kožu ogulili? Ne bi li ih posve iskorenili, uništili?