На данашњи дан рођен је Ф. М. ДОСТОЈЕВСКИ: Прочитајте неке од његових најмудријих цитата
Један од највећих писаца светске књижевности.
Године 1821, 11. новембра рођен је руски писац Фјодор Михајлович Достојевски, један од најбитнијих стваралаца у историји књижевности. Хапшен је као учесник утопијско-социјалистичког кружока Михаила Петрашевског-Буташевича због револуционарних планова и осуђен на смрт 1849. али је казна замењена прогонством у Сибир, где је провео 10 година, 4 заточен. Његова рана дела ("Бедни људи", "Понижени и увређени") инспирисана су социјалним трагедијама малих људи. Главне преокупације његових дела биле су психолошке анализе, трагање за коренима људске трагике, феномен религиозности.
РЕМЕК-ДЕЛА ВЕЋ ОД ПРВОГ СЛОВА: Ово су 10 најчувенијих почетака романа у историји књижевности!
Веома је утицао на светску литературу, а међу најзначајнија његова дела убрајају се романи "Злочин и казна", "Браћа Карамазови", "Зли дуси", "Младић", "Коцкар", "Идиот", и други, а неке од занимљивих и мудрих цитата Достојевског можете прочитати у наставку:
- Ако си се упутио према циљу и путем почео да застајкујеш и камењем гађаш сваког пса који лаје на тебе, никад нећеш стићи на циљ.
- Ако при свакој пријатељској услузи одмах мислиш на захвалност, онда ниси даровао, већ продао.
- Апстрактно човек некако и може да воли ближњег, или чак неки пут из далека, али из близа скоро никад.
- Да би се поступало разумно – мало је имати само разум.
- Фантазија је природна снага у човеку и ако јој се не удовољи, она ће или нестати или обратно – разбуктаће се прекомерно а то је и штетно.
- Глупан који је постао свестан да је глупан није више глупан.
- Једна је памет добра, две су још боље.
- Једнога се бојим: не бити достојан својих патњи.
- Када се девојачко срце сажали, разуме се да је то најопасније за саму девојку.
- Колико је људи који не мисле сами, него живе од мисли које су измислили други.
- Волети неког човека значи видети га тако како га је Бог замислио.
- Младост је чиста већ самим тим што је младост.
- На целом свијету сигурно нема народа који би се толико жалио на своју судбину, понижење, страдање, мучеништво, као што су Јевреји. Помислио би човек да заиста нису Јевреји ти који господаре у Европи, управљају берзама, политиком, моралом једне државе. А шта би било да у Русији није три милиона Јевреја него Руса, а Јевреја осамдесет милиона? Шта би било од Руса? Не би ли их одмах претворили у робове? И још горе: не би ли им и кожу огулили? Не би ли их посве искоренили, уништили?
