Све очи упрте у Румунију: Данас се одржавају кључни избори, а главно питање је да ли ће десница да победи

Главни фаворит Чолаку из Социјалдемократске партије (ПСД), странке која већ три и по деценије доминира у Румунији, према анкетама ужива подршку око 24 одсто бирача.
 

За многе Румуне он симболизује предвидљивог политичара који гарантује стабилност и који, упркос могућим аферама, не заборавља "мале људе", пренео је Дојче веле (DW).
Уколико Чолаку постане председник, не очекује се антиевропски заокрет, већ пре наставак лојалности Румуније према ЕУ и НАТО, док би унутрашње реформе у правосуђу и борби против корупције биле заустављене, наводи DW.

Чолаку је за АП рекао да има "јасан план за развијенију Румунију која никога не оставља иза себе, интерни план заснован на економском расту на инвестицијама и план за угледнију и утицајнију Румунију у иностранству".

У предизборном штабу своје крајње десничарске националистичке партије у Букурешту Ђорђе Симион је поздравио реизбор Доналда Трампа данима пре него што се кандидовао у председничкој трци у својој земљи, пренео је АП.

- Желео бих да Румуни осете да су лидери креатори правила, а не само они који доносе правила - рекао је лидер АУР новинарима у среду.

Основана 2019. године, његова странка наводи да се залаже за "породицу, нацију, веру и слободу".

Симион (38), коме је забрањен улазак у Молдавију и Украјину из безбедносних разлога, оштро је демантовао "све оптужбе о било каквој вези са руским обавештајцима".
Он је водио кампању за поновно уједињење са Молдавијом, која му је ове године обновила петогодишњу забрану уласка у ту земљу.

Симион је у предизборном штабу своје странке назвао руског председника Владимира Путина "ратним злочинцем", али је такође, рекао да се противи да Румунија, која је послала ракетни систем "Патриот" Украјини, настави да шаље војну помоћ тој земљи.
Симион има, према анкетама, око 15 одсто подршке грађана.

Поред Чолакуа и Симиона, кључни кандидати су и Елена Ласкони из партије Унија спасимо Румунију (УСР), бивши заменик генералног секретара НАТО Мирчеа Џоана, који се кандидовао као независни кандидат и Николае Чука, бивши генерал и премијер из Национално-либералне партије десног центра (ПНЛ), која је тренутно у напетој коалицији са ПСД-ом.

Џоана, бивши министар спољних послова и амбасадор у САД, рекао је за АП да верује да га његово међународно искуство квалификује изнад осталих кандидата.

- Мислим да политички естаблишмент у Румунији заостаје за румунским друштвом - рекао је он.

Џоана је додао да је Румунија велика земља, стратешки изузетно релевантна за све своје партнере и савезнике, али да треба да постане истински мултирегионални играч и сила.

Елена Ласкони, бивша новинарка и лидерка УСР, рекла је за АП да жели да се отараси етикете да је Румунија корумпирана и сиромашна земља. 
Она је, такође, обећала да ће дати приоритет залагању за пуно приступање Румуније шенгенском простору.  

Чука, 57-годишњи председник Сената и лидер ПНЛ био је премијер од краја 2021. до средине 2023. године, пренео је Ројтерс.

Он снажно подржава Украјину и прозападно је оријентисан.

Дубоко је религиозан, противи се легализацији истополних бракова, као и грађанских заједница и истиче да ЕУ мора да преиспита своју миграциону политику.

Румуни у иностранству гласају три дана, од петка до недеље и до 15 часова у суботу је, према подацима Централне изборне комисије (АЕП), гласало више од 104.000 бирача, док је више од 4.000 гласало поштом.

Председник у Румунији има петогодишњи мандат и значајна овлашћења за доношење одлука у областима као што су национална безбедност и спољна политика.

Очекује се да ниједан кандидат неће освојити потребну већину и да ће бити одржан други круг 8. децембра.

У Румунији ће се 1. децембра одржати и парламентарни избори.