Sve oči uprte u Rumuniju: Danas se održavaju ključni izbori, a glavno pitanje je da li će desnica da pobedi

Glavni favorit Čolaku iz Socijaldemokratske partije (PSD), stranke koja već tri i po decenije dominira u Rumuniji, prema anketama uživa podršku oko 24 odsto birača.
 

Za mnoge Rumune on simbolizuje predvidljivog političara koji garantuje stabilnost i koji, uprkos mogućim aferama, ne zaboravlja "male ljude", preneo je Dojče vele (DW).
Ukoliko Čolaku postane predsednik, ne očekuje se antievropski zaokret, već pre nastavak lojalnosti Rumunije prema EU i NATO, dok bi unutrašnje reforme u pravosuđu i borbi protiv korupcije bile zaustavljene, navodi DW.

Čolaku je za AP rekao da ima "jasan plan za razvijeniju Rumuniju koja nikoga ne ostavlja iza sebe, interni plan zasnovan na ekonomskom rastu na investicijama i plan za ugledniju i uticajniju Rumuniju u inostranstvu".

U predizbornom štabu svoje krajnje desničarske nacionalističke partije u Bukureštu Đorđe Simion je pozdravio reizbor Donalda Trampa danima pre nego što se kandidovao u predsedničkoj trci u svojoj zemlji, preneo je AP.

- Želeo bih da Rumuni osete da su lideri kreatori pravila, a ne samo oni koji donose pravila - rekao je lider AUR novinarima u sredu.

Osnovana 2019. godine, njegova stranka navodi da se zalaže za "porodicu, naciju, veru i slobodu".

Simion (38), kome je zabranjen ulazak u Moldaviju i Ukrajinu iz bezbednosnih razloga, oštro je demantovao "sve optužbe o bilo kakvoj vezi sa ruskim obaveštajcima".
On je vodio kampanju za ponovno ujedinjenje sa Moldavijom, koja mu je ove godine obnovila petogodišnju zabranu ulaska u tu zemlju.

Simion je u predizbornom štabu svoje stranke nazvao ruskog predsednika Vladimira Putina "ratnim zločincem", ali je takođe, rekao da se protivi da Rumunija, koja je poslala raketni sistem "Patriot" Ukrajini, nastavi da šalje vojnu pomoć toj zemlji.
Simion ima, prema anketama, oko 15 odsto podrške građana.

Pored Čolakua i Simiona, ključni kandidati su i Elena Laskoni iz partije Unija spasimo Rumuniju (USR), bivši zamenik generalnog sekretara NATO Mirčea Džoana, koji se kandidovao kao nezavisni kandidat i Nikolae Čuka, bivši general i premijer iz Nacionalno-liberalne partije desnog centra (PNL), koja je trenutno u napetoj koaliciji sa PSD-om.

Džoana, bivši ministar spoljnih poslova i ambasador u SAD, rekao je za AP da veruje da ga njegovo međunarodno iskustvo kvalifikuje iznad ostalih kandidata.

- Mislim da politički establišment u Rumuniji zaostaje za rumunskim društvom - rekao je on.

Džoana je dodao da je Rumunija velika zemlja, strateški izuzetno relevantna za sve svoje partnere i saveznike, ali da treba da postane istinski multiregionalni igrač i sila.

Elena Laskoni, bivša novinarka i liderka USR, rekla je za AP da želi da se otarasi etikete da je Rumunija korumpirana i siromašna zemlja. 
Ona je, takođe, obećala da će dati prioritet zalaganju za puno pristupanje Rumunije šengenskom prostoru.  

Čuka, 57-godišnji predsednik Senata i lider PNL bio je premijer od kraja 2021. do sredine 2023. godine, preneo je Rojters.

On snažno podržava Ukrajinu i prozapadno je orijentisan.

Duboko je religiozan, protivi se legalizaciji istopolnih brakova, kao i građanskih zajednica i ističe da EU mora da preispita svoju migracionu politiku.

Rumuni u inostranstvu glasaju tri dana, od petka do nedelje i do 15 časova u subotu je, prema podacima Centralne izborne komisije (AEP), glasalo više od 104.000 birača, dok je više od 4.000 glasalo poštom.

Predsednik u Rumuniji ima petogodišnji mandat i značajna ovlašćenja za donošenje odluka u oblastima kao što su nacionalna bezbednost i spoljna politika.

Očekuje se da nijedan kandidat neće osvojiti potrebnu većinu i da će biti održan drugi krug 8. decembra.

U Rumuniji će se 1. decembra održati i parlamentarni izbori.