Otvara se Muzej Jovana Cvijića
Nakon građevinske rekonstrukcije i restauracije zidnog slikarastva, Muzej Jovana Cvijića sutra ponovo otvara svoja vrata za posetioce.
U kući podignutoj 1905. godine na prostoru nekadašnje Mitropolijske bašte, u kojoj je Jovan Cvijić živeo do smrti 1927. godine, osnovan je memorijalni muzej, otvoren za publiku 1968. godine.
Od svog osnivanja sve do 2015. godine, kada su počeli radovi na rekonstrukiciji, Muzej nije bio značajnije obnavljan.
Tatjana Korićanac, direktorka Muzeja grada Beograda, u čijem sastavu se nalazi Muzej Jovana Cvijića, kaže da je izvršena kompletna građevinska rekonstrukcija, sređivanje i zamena krova i oluka, zamena instalacija, proširenje dvorišta, adaptiranje podrumskog prostora u novu galeriju.
ZAVRŠNICA! Film Hane Jušić "Beogradski pobednik" 45. Festa (GALERIJA)
- U samom muzeju rađen je parket, krečenje, farbanje stolarije i ono što je najviše promenilo izgled muzeja jeste kompletna restauracija i konzervacija zidnog slikarstva Dragutina Inkiostrija Medenjaka. To zidno slikarstvao je jedan od elemenata zbog kojih je ova kuća proglašena spomenikom kulture od velikog značaja - objasnila je Korićanac u intervjuu Tanjugu.
Slikarstvo Dragutina Inkiostrija Medenjaka je retko gde sačuvano u Beogradu kao u kući Jovana Cvijića - površine zidova i tavanica umetnik je oslikao u "al seco" tehnici, a ornamente i plastiku izveo iz motiva flore, faune i tradicionalnog veza Srbije, Makedonije i Dalmacije, što je ponovio i u dizajnu svakog komada nameštaja.
Restauracijom zidnog slikarstva sanirana su oštećenja, očišćene su i konzervirane zidne slikane površine, urađena je konzervacija i restauracija drvenog nameštaja (kanabe, stolice, stolovi), tekstilnih predmeta (ćilimi, zavese), konzervirani su metalni predmeti (lusteri, bista, odlikovanja).
Korićanac kaže da je jedan deo kuće muzeološki urađen sa modernom stalnom postavkom na kojoj je izložen deo Legata Jovana Cvijića kojeg čini 1.467 predmeta - arhivsko-bibliotečki materijal, fotografije, lični predmeti, predmeti likovne i primenjene umetnosti, diplome i odlikovanja.
Nabraja da je među predmetima lep izbor geografskih karata, dve mape jezera stare Srbije i Makedonije, karte njegovih ekskurzija koje su takođe vrlo zanimljive.
"Dnevnik mašinovođe" najbolji film festivala u Švedskoj
"Kada zamislite ta putovanja krajem 19. i početkom 20. veka, koja je Cvijić obavljao na konjiću ili pešice i da neko pređe 500 kvadratnih kolimetara za svoga života, to je zasita impresivan podatak i na sasvim jedan drugačiji način govori o tom vremenu i začecima naših nauka", navodi Korićanac i podseća da je u to vreme u Beogradu živeo cvet srpske građanske inteligencije, koja se školovala u inostranstvu i vraćala se ovde da bi služila svom narodu i zemlji.
Inače, u drugom delu Muzeja sačuvan je autentičan izgled enterijera kakav je bio u vreme Cvijićevog života - deo enterijera radne sobe Jovana Cvijića, njegov salon, ulazni hol i antre su onakvi kakvi su bili u njegovo vreme.
Nakon rekonstrukcije opremljen je dodatni prostor u suterenu objekta, koji do sada nije bio u javnoj funkciji, a koji može da posluži za dodatne programe (predavanja, izložbe, konferencije i promocije kamernog tipa).
- Bilo bi dobro da novi prostor zaživi i da se ovde dešavaju ne samo promocije, večeri i razgovori o Jovana Cvijiću i na temu njegovih naucnih disciplina, već može to da bude daleko širi opseg tema. Potrudićemo se da se ovde stalno nešto dešava - rekla je Korićanac.
Sutra će u toj galeriji, koja još uvek nema ime, biti otvorena izložba "Karst" grafičara i slikara iz Beograda Veljka Mihajlovića.
- On je u čast Jovana Cvijića uradio i pripremio ovu izložbu. Karst je bila Cvijićeva doktorska teza i tema sa kojom je ušao na velika vrata u evropsku i svetsku nauku, u enciklopedijama i dalje stoje termini koje je Cvijić uveo u karstologiju. U svim zemljama možete da čujete srpske termine za kraške oblike - rekla je Korićanac.
Adaptacijom Muzej je dobio i veći prostor oko same kuće, u kome, prema rečima Tatjane Korićanac, mogu da se održavaju koncerti, a baštom dominira japansko drvo, koje je zasadio sam Cvijić i koje je jedno od samo tri primerka u Beogradu.