Отвара се Музеј Јована Цвијића
Након грађевинске реконструкције и рестаурације зидног сликараства, Музеј Јована Цвијића сутра поново отвара своја врата за посетиоце.
У кући подигнутој 1905. године на простору некадашње Митрополијске баште, у којој је Јован Цвијић живео до смрти 1927. године, основан је меморијални музеј, отворен за публику 1968. године.
Од свог оснивања све до 2015. године, када су почели радови на реконструкицији, Музеј није био значајније обнављан.
Татјана Корићанац, директорка Музеја града Београда, у чијем саставу се налази Музеј Јована Цвијића, каже да је извршена комплетна грађевинска реконструкција, сређивање и замена крова и олука, замена инсталација, проширење дворишта, адаптирање подрумског простора у нову галерију.
ЗАВРШНИЦА! Филм Хане Јушић "Београдски победник" 45. Феста (ГАЛЕРИЈА)
- У самом музеју рађен је паркет, кречење, фарбање столарије и оно што је највише променило изглед музеја јесте комплетна рестаурација и конзервација зидног сликарства Драгутина Инкиострија Медењака. То зидно сликарствао је један од елемената због којих је ова кућа проглашена спомеником културе од великог значаја - објаснила је Корићанац у интервјуу Танјугу.
Сликарство Драгутина Инкиострија Медењака је ретко где сачувано у Београду као у кући Јована Цвијића - површине зидова и таваница уметник је осликао у "ал сецо" техници, а орнаменте и пластику извео из мотива флоре, фауне и традиционалног веза Србије, Македоније и Далмације, што је поновио и у дизајну сваког комада намештаја.
Рестаурацијом зидног сликарства санирана су оштећења, очишћене су и конзервиране зидне сликане површине, урађена је конзервација и рестаурација дрвеног намештаја (канабе, столице, столови), текстилних предмета (ћилими, завесе), конзервирани су метални предмети (лустери, биста, одликовања).
Корићанац каже да је један део куће музеолошки урађен са модерном сталном поставком на којој је изложен део Легата Јована Цвијића којег чини 1.467 предмета - архивско-библиотечки материјал, фотографије, лични предмети, предмети ликовне и примењене уметности, дипломе и одликовања.
Набраја да је међу предметима леп избор географских карата, две мапе језера старе Србије и Македоније, карте његових екскурзија које су такође врло занимљиве.
"Дневник машиновође" најбољи филм фестивала у Шведској
"Када замислите та путовања крајем 19. и почетком 20. века, која је Цвијић обављао на коњићу или пешице и да неко пређе 500 квадратних колиметара за свога живота, то је засита импресиван податак и на сасвим један другачији начин говори о том времену и зачецима наших наука", наводи Корићанац и подсећа да је у то време у Београду живео цвет српске грађанске интелигенције, која се школовала у иностранству и враћала се овде да би служила свом народу и земљи.
Иначе, у другом делу Музеја сачуван је аутентичан изглед ентеријера какав је био у време Цвијићевог живота - део ентеријера радне собе Јована Цвијића, његов салон, улазни хол и антре су онакви какви су били у његово време.
Након реконструкције опремљен је додатни простор у сутерену објекта, који до сада није био у јавној функцији, а који може да послужи за додатне програме (предавања, изложбе, конференције и промоције камерног типа).
- Било би добро да нови простор заживи и да се овде дешавају не само промоције, вечери и разговори о Јована Цвијићу и на тему његових науцних дисциплина, већ може то да буде далеко шири опсег тема. Потрудићемо се да се овде стално нешто дешава - рекла је Корићанац.
Сутра ће у тој галерији, која још увек нема име, бити отворена изложба "Карст" графичара и сликара из Београда Вељка Михајловића.
- Он је у част Јована Цвијића урадио и припремио ову изложбу. Карст је била Цвијићева докторска теза и тема са којом је ушао на велика врата у европску и светску науку, у енциклопедијама и даље стоје термини које је Цвијић увео у карстологију. У свим земљама можете да чујете српске термине за крашке облике - рекла је Корићанац.
Адаптацијом Музеј је добио и већи простор око саме куће, у коме, према речима Татјане Корићанац, могу да се одржавају концерти, а баштом доминира јапанско дрво, које је засадио сам Цвијић и које је једно од само три примерка у Београду.