ZAŠTO U SRBIJI VIŠE NEMA VELIKIH STRANIH KONCERATA? Pitali smo, i evo šta su nam rekli! (FOTO) (VIDEO)

U Srbiji je, a posebno, naravno, u Beogradu, u poslednjih petnaestak godina koncerte održalo mnošto velikih svetskih zvezda i slavnih bendova, međutim, u poslednjih godinu, dve primetna je oseka... Tačnije, koncerata tog tipa - uopšte nema. 

IZGUBIO DUGU BITKU S BOLEŠĆU: Preminuo pevač koji se proslavio u 2 velika benda! (VIDEO)

Kad bismo krenuli da nabrajamo ko je sve nastupao u Kombank Areni, na Ušću, Kalemegdanu, teško da bismo svega mogli u trenutku da se setimo. Zato - neka tu bude samo nekoliko dovoljno upečatljivih imena: Stonsi, Madona, Depeche Mode, Police, Robbie Williams, Metallica (sve na Ušću), pa Iron Maiden i Deep Purple po tri koncerta, pa Beyonce, Rihanna, AC/DC... I tako dalje, i tako dalje. Tek kad počne da se nabraja, vidi se koliko je spisak dugačak. 

Činjenica je, međutim, da je sve, kad su u pitanju ta najveća imena, zastalo od leta 2015, i pomenutog spektakla Robija Vilijamsa na Ušću. Čast izvođačima koji od tada dolaze u Beograd, ali je činjenica da koncerata na tom ili približnom nivou već više od godinu i po dana - nema. 

Zbog čega? Odgovor na to pitanje potražili smo od tri više nego relevantna sagovornika. Za početak - jedina dama među njima, Jadranka Janković. Dugogodišnja čuvena novinarka i voditeljka sada se ponajviše bavi PR-om i organizovanjem raznih manifestacija, pa je itekako dobro upućena u temu. 

- S obzirom da su cene velikih svetkih bendova sve veće, jako teško je za promotere da naprave neku logiku, i da mogu da zarade novac. Sa druge strane, ima sve manje sponzorstava, koja su se nekad podrazumevala za sve velike koncerte u Srbiji. Dođemo do toga da, prosečno, veliki bendovi koštaju od milion i po pa preko dva miliona evra. Jasno je da ne možemo da imamo realnu cenu karte, koju bi većina naše populacije mogla da plati. 

Jadranka je nastavila: 

- Žao mi je što je došlo do takve situacije, s obzirom da smo ranije mogli da se pohvalimo programom koji je išao rame uz rame sa Londonom, Berlinom i drugim evropskim metropolama. Sada promoteri tri puta razmisle pre nego što preseku da urade neki koncert. Vrlo često se desi da bend, jednostavno, ne planira ovaj deo teritorije, pa onda njihov dolazak iz Amerike košta još mnogo više. 

Sve u svemu...

- Kupovna moć publike je dosta opala. Prosečna ulaznica, koja na zapadu košta od 120 do 200 evra, za naše ljude je naučna fantastika. Promoteri ne žele da ulaze u rizične varijante ako ne mogu bar da isplate koncert, odnosno, da budu na nuli. 

Na njene reči se nadovezao muzičar Dejan Cukić: 

- Velikih stranih koncerata nema jer nema para. Ne isplati se. Stvar je vrlo precizna. Poslednja knjiga koju sam radio je prevod "Pink Flojda", i onda sam gledao neke podatke. Jedini grad u kom je "pukao" organizator sa Rodžerom Votersom je bio Beograd. Prihod je bio bruto 600 i nešto hiljada dolara, a svuda je bio preko milion. Može da dođe Jan Gilan, da se organizuju manji programi. 

Dodao je Cukić jednu zanimljivost: 

-Postoji priča za Brusa Springstina. Nudio je da se odrekne svog honorara i da svira ovde pošto-poto. Organizator, međutim, nije mogao da obezbedi ono što su uslovi da on dođe. 

Ne razlikuje se mnogo ni priča Vlade Jankovića Džeta, legendarnog rokera, radio voditelja i novinara: 

- Koliko para, toliko muzike. Novca je ponestalo. Drugo, kad pogledaš malo bolje - koji to veliki bendovi nisu bili kod nas? jedino Bon Jovi, ili tako nešto. Ostali su bili, a mi smo to prihvatili kao bisokop. Vidiš ih dva puta i - šta ćeš više da gledaš. 

Na pomen da bi mnogi voleli da vide U2, pa, recimo Coldplay, u Beogradu, Džet je imao spreman odgovor: 

- Ne verujem da bi Coldplay, uz sve uvažavanje, prodali ni Dom sindikata. U2 - to bi, već, verovatno, bilo drugačije. To su sve, generalno, skupe stvari. Treba dosta logistike i novca. Nisam siguran da je neko kod nas spreman da rizikuje veliki novac, kad ima sigurnije domaće atrakcije. 

Džet se, za kraj, u svom stilu nasmejao: 

- Razlog je, dakle, čisto umetnički. Malo je para.