Ovo je jedina fotografija Lava Tolstoja U BOJI, veliki naučnik i pronalazač je zabeležio neposredno pred piščevu smrt

Lav Nikolajevič Tolstoj, jedan od najvećih pisaca svih vremena, ostavio je za sobom bogato književno nasleđe koje je prepoznato širom sveta. Iako su retke crno-bele fotografije zabeležile njegov izgled i život, postoji samo jedna jedina fotografija u boji na kojoj možemo videti Tolstoja, a delo pionira fotografije u boji, Sergeja Prokudina Gorskog. 

Ova jedinstvena slika, snimljena 1908. godine, svedoči o susretu tehnologije i umetnosti na pragu 20. veka.

Sergej Prokudin Gorski: Pionir fotografije u boji

Sergej Prokudin Gorski, ruski hemičar i fotograf, poznat je po svojoj inovativnoj tehnici fotografisanja u boji koja je promenila način na koji posmatramo prošlost. Njegov metod, koji je koristio tri različita filtera da bi uhvatio boje, omogućio je stvaranje živopisnih i realističnih slika. Početkom 1908. godine, Prokudin Gorski je pisao Tolstoju kako bi ga upoznao sa svojim napredkom i zatražio dozvolu za fotografisanje velikog pisca.

- Posle mnogo godina istraživanja, sada sam postigao odlične rezultate u stvaranju tačnih boja - napisao je Prokudin Gorski Tolstoju u pismu.

U svom pismu, Prokudin Gorski je naglasio značaj svog rada i popularnost njegovih fotografija kako u Evropi, tako i u Rusiji. Istakao je da njegov napredni metod fotografisanja ne zahteva više od jedne do tri sekunde ekspozicije, što je bilo značajno unapređenje u odnosu na dotadašnje tehnike.

- Moje fotografije u boji su poznate i u Evropi i u Rusiji. Sada kada moj metod fotografisanja ne zahteva više od 1 do 3 sekunde, dozvoliću sebi da zatražim vašu dozvolu da vas posetim (imajući u vidu vaše zdravstveno stanje i vremenske prilike) kako bih napravio nekoliko fotografija u boji vas i vaše supruge - objasnio je veliki naučnik.

Poseta Jasnoj Poljani

Tolstoj je dao svoju saglasnost, a Prokudin Gorski je otputovao na porodično imanje Tolstojevih u Jasnoj Poljani. Tokom dva dana provedenih tamo, Gorski je uspeo da napravi nekoliko fotografija, od kojih je najpoznatija ona na kojoj je zabeležen Tolstoj. Ova slika je danas poznata kao jedina fotografija u boji velikog pisca, pružajući nam uvid u njegov izgled i atmosferu tog vremena na način koji crno-bele fotografije ne mogu da prenesu.

Na fotografiji, Tolstoj je prikazan u svom karakterističnom stilu, sa dugom bradom i u jednostavnoj, ali dostojanstvenoj odeći. Njegov izraz lica i držanje odaju mir i ozbiljnost, odražavajući dubinu misli i osećanja koja su obeležila njegov književni rad.

Istorijski značaj fotografije

Ova fotografija ima ogroman kulturni i istorijski značaj. Pored toga što pruža jedinstven vizuelni zapis Tolstojevog izgleda u boji, ona je i primer tehnološkog napretka u oblasti fotografije. Prokudin Gorski je bio poznati ruski fotograf, hemičar (učenik Mendeljejeva), pronalazač, član Carskog ruskog geografskog i Carskog ruskog tehničkog društva. Dao je važan doprinos razvoju fotografije i kinematografije time što je bio jedan od prvih koji je uspešno primenio tehnike za stvaranje kolornih fotografija, što je predstavljalo revoluciju u načinu beleženja stvarnosti. 

Tolstoj: Život plemstva, poroka i revolucionarnih ideja

Lav Nikolajevič Tolstoj, rođen je 9. septembra 1828. godine i potiče iz plemićke porodice kojoj je titulu grofa dodelio sam Petar Veliki u 18. veku. Njegova remek-dela "Ana Karenjina" i "Rat i mir" ostaju među najvažnijim delima svetske književnosti, a prodata su u ogromnom broju širom sveta. Kao pacifista, Tolstoj je inspirisao mnoge, uključujući i velike ličnosti kao što su Martin Luter King i Mahatma Gandi.

Tolstoj je, uprkos svojoj veličini kao pisac, bio čovek sklon porocima koji su oblikovali njegov život. Njegova borba sa unutrašnjim demonima bila je javna tajna – uživao je u alkoholu, često se kockao, i nije izbegavao posete javnim kućama. Ovi poroci bili su u oštrom kontrastu sa njegovim kasnijim moralnim učenjima i pacifističkim stavovima.

Godine 1862. oženio se 18-godišnjom Sofijom, kćerkom moskovskog lekara. Par je imao trinaestoro dece, od kojih je osmoro preživelo detinjstvo. Sofija je iz Tolstojevih dnevnika saznala za njegove brojne ljubavne afere i avanture, što je značajno uticalo na njihov brak. Ljubomora i stalna misao na sve žene koje su bile deo Tolstojevog života pre nje, bile su veliki teret za Sofiju, uprkos njihovoj snažnoj međusobnoj ljubavi.

Sofijina izuzetna podrška

Sofija je bila ne samo supruga već i posvećena saradnica u Tolstojevom književnom radu. Te iste godine kada su se venčali, Tolstoj je započeo rad na "Ratu i miru", a Sofija je pokazala neizmernu podršku prepisujući njegove rukopise svake večeri, bez obzira na svoje zdravstveno stanje ili umor. Tokom sedam godina rada na ovom epskom romanu, Sofija je prepisala "Rat i mir" čak osam puta, osiguravajući tako preciznost i očuvanje dela koje će postati književni klasik.

Sukobi sa Ruskom pravoslavnom crkvom

U kasnijim godinama, Tolstojevi filozofski stavovi doveli su ga u sukob sa Ruskom pravoslavnom crkvom. Inspirisan anarhističkim idejama, Tolstoj je razvio koncept hrišćanskog anarhizma, verujući da je Isusovo učenje jedini autoritet koji bi hrišćani trebali da slede. Ova radikalna verovanja izazvala su veliki potres u njegovom odnosu sa Crkvom, koja ga je na kraju ekskomunicirala 1901. godine. Ovaj potez pokazuje koliko su Tolstojeve ideje bile kontroverzne i kako su se sukobljavale sa tadašnjim religijskim normama.

Nesebična podela bogatstva

Uprkos ogromnom uspehu "Ane Karenjine", Tolstoj nije zadržao bogatstvo za sebe. Umesto toga, odlučio je da podeli svoje prihode sa siromašnima i prosjacima, što je dodatno komplikovalo njegov već napeti odnos sa Sofijom. Ovaj čin deljenja bogatstva ilustruje Tolstojevu posvećenost moralnim principima koje je propovedao, ali je takođe produbio jaz između njega i Sofije.

Tragična smrt na železničkoj stanici

Tolstojev život se završio 20. novembra 1910. godine, u dobi od 82 godine, kada je umro od pneumonije na železničkoj stanici Astapovo. Napustio je svoj dom, želeći da poslednje dane provede u miru i samoći, što je izrazio i u oproštajnom pismu svojoj supruzi. Njegov iznenadni odlazak postao je ogromna senzacija, jer se smatralo da je jedan od najpoznatijih pisaca svog vremena misteriozno nestao. Njegova smrt na železničkoj stanici evocira tragičan kraj heroine iz "Ane Karenjine," ali, za razliku od nje, Tolstojeva smrt nije bila rezultat očaja, već posledica bolesti i potrage za mirom.

Tolstoj je sahranjen na mestu koje je najviše voleo i koje je sa toliko uzbuđenja opisivao - svom imanju u Jasnoj Poljani, gde je njegova kuća danas pretvorena u muzej. Njegov grob se nalazi u šumi, na mestu koje je voleo, predstavljajući simbol njegove bliskosti sa prirodom i njegovim željama za jednostavnim životom.

Tolstoj je inspirisao mnoge kroz svoja dela, filozofska razmišljanja i moralne stavove. Njegova jedina fotografija u boji, snimljena od strane Sergeja Prokudina Gorskog, pruža jedinstven vizuelni zapis o velikom piscu i njegovom izgledu.