Ово је једина фотографија Лава Толстоја У БОЈИ, велики научник и проналазач је забележио непосредно пред пишчеву смрт

Лав Николајевич Толстој, један од највећих писаца свих времена, оставио је за собом богато књижевно наслеђе које је препознато широм света. Иако су ретке црно-беле фотографије забележиле његов изглед и живот, постоји само једна једина фотографија у боји на којој можемо видети Толстоја, а дело пионира фотографије у боји, Сергеја Прокудина Горског. 

Ова јединствена слика, снимљена 1908. године, сведочи о сусрету технологије и уметности на прагу 20. века.

Сергеј Прокудин Горски: Пионир фотографије у боји

Сергеј Прокудин Горски, руски хемичар и фотограф, познат је по својој иновативној техници фотографисања у боји која је променила начин на који посматрамо прошлост. Његов метод, који је користио три различита филтера да би ухватио боје, омогућио је стварање живописних и реалистичних слика. Почетком 1908. године, Прокудин Горски је писао Толстоју како би га упознао са својим напредком и затражио дозволу за фотографисање великог писца.

- После много година истраживања, сада сам постигао одличне резултате у стварању тачних боја - написао је Прокудин Горски Толстоју у писму.

У свом писму, Прокудин Горски је нагласио значај свог рада и популарност његових фотографија како у Европи, тако и у Русији. Истакао је да његов напредни метод фотографисања не захтева више од једне до три секунде експозиције, што је било значајно унапређење у односу на дотадашње технике.

- Моје фотографије у боји су познате и у Европи и у Русији. Сада када мој метод фотографисања не захтева више од 1 до 3 секунде, дозволићу себи да затражим вашу дозволу да вас посетим (имајући у виду ваше здравствено стање и временске прилике) како бих направио неколико фотографија у боји вас и ваше супруге - објаснио је велики научник.

Посета Јасној Пољани

Толстој је дао своју сагласност, а Прокудин Горски је отпутовао на породично имање Толстојевих у Јасној Пољани. Током два дана проведених тамо, Горски је успео да направи неколико фотографија, од којих је најпознатија она на којој је забележен Толстој. Ова слика је данас позната као једина фотографија у боји великог писца, пружајући нам увид у његов изглед и атмосферу тог времена на начин који црно-беле фотографије не могу да пренесу.

На фотографији, Толстој је приказан у свом карактеристичном стилу, са дугом брадом и у једноставној, али достојанственој одећи. Његов израз лица и држање одају мир и озбиљност, одражавајући дубину мисли и осећања која су обележила његов књижевни рад.

Историјски значај фотографије

Ова фотографија има огроман културни и историјски значај. Поред тога што пружа јединствен визуелни запис Толстојевог изгледа у боји, она је и пример технолошког напретка у области фотографије. Прокудин Горски је био познати руски фотограф, хемичар (ученик Мендељејева), проналазач, члан Царског руског географског и Царског руског техничког друштва. Дао је важан допринос развоју фотографије и кинематографије тиме што је био један од првих који је успешно применио технике за стварање колорних фотографија, што је представљало револуцију у начину бележења стварности. 

Толстој: Живот племства, порока и револуционарних идеја

Лав Николајевич Толстој, рођен је 9. септембра 1828. године и потиче из племићке породице којој је титулу грофа доделио сам Петар Велики у 18. веку. Његова ремек-дела "Ана Карењина" и "Рат и мир" остају међу најважнијим делима светске књижевности, а продата су у огромном броју широм света. Као пацифиста, Толстој је инспирисао многе, укључујући и велике личности као што су Мартин Лутер Кинг и Махатма Ганди.

Толстој је, упркос својој величини као писац, био човек склон пороцима који су обликовали његов живот. Његова борба са унутрашњим демонима била је јавна тајна – уживао је у алкохолу, често се коцкао, и није избегавао посете јавним кућама. Ови пороци били су у оштром контрасту са његовим каснијим моралним учењима и пацифистичким ставовима.

Године 1862. оженио се 18-годишњом Софијом, кћерком московског лекара. Пар је имао тринаесторо деце, од којих је осморо преживело детињство. Софија је из Толстојевих дневника сазнала за његове бројне љубавне афере и авантуре, што је значајно утицало на њихов брак. Љубомора и стална мисао на све жене које су биле део Толстојевог живота пре ње, биле су велики терет за Софију, упркос њиховој снажној међусобној љубави.

Софијина изузетна подршка

Софија је била не само супруга већ и посвећена сарадница у Толстојевом књижевном раду. Те исте године када су се венчали, Толстој је започео рад на "Рату и миру", а Софија је показала неизмерну подршку преписујући његове рукописе сваке вечери, без обзира на своје здравствено стање или умор. Током седам година рада на овом епском роману, Софија је преписала "Рат и мир" чак осам пута, осигуравајући тако прецизност и очување дела које ће постати књижевни класик.

Сукоби са Руском православном црквом

У каснијим годинама, Толстојеви филозофски ставови довели су га у сукоб са Руском православном црквом. Инспирисан анархистичким идејама, Толстој је развио концепт хришћанског анархизма, верујући да је Исусово учење једини ауторитет који би хришћани требали да следе. Ова радикална веровања изазвала су велики потрес у његовом односу са Црквом, која га је на крају екскомуницирала 1901. године. Овај потез показује колико су Толстојеве идеје биле контроверзне и како су се сукобљавале са тадашњим религијским нормама.

Несебична подела богатства

Упркос огромном успеху "Ане Карењине", Толстој није задржао богатство за себе. Уместо тога, одлучио је да подели своје приходе са сиромашнима и просјацима, што је додатно компликовало његов већ напети однос са Софијом. Овај чин дељења богатства илуструје Толстојеву посвећеност моралним принципима које је проповедао, али је такође продубио јаз између њега и Софије.

Трагична смрт на железничкој станици

Толстојев живот се завршио 20. новембра 1910. године, у доби од 82 године, када је умро од пнеумоније на железничкој станици Астапово. Напустио је свој дом, желећи да последње дане проведе у миру и самоћи, што је изразио и у опроштајном писму својој супрузи. Његов изненадни одлазак постао је огромна сензација, јер се сматрало да је један од најпознатијих писаца свог времена мистериозно нестао. Његова смрт на железничкој станици евоцира трагичан крај хероине из "Ане Карењине," али, за разлику од ње, Толстојева смрт није била резултат очаја, већ последица болести и потраге за миром.

Толстој је сахрањен на месту које је највише волео и које је са толико узбуђења описивао - свом имању у Јасној Пољани, где је његова кућа данас претворена у музеј. Његов гроб се налази у шуми, на месту које је волео, представљајући симбол његове блискости са природом и његовим жељама за једноставним животом.

Толстој је инспирисао многе кроз своја дела, филозофска размишљања и моралне ставове. Његова једина фотографија у боји, снимљена од стране Сергеја Прокудина Горског, пружа јединствен визуелни запис о великом писцу и његовом изгледу.