Последње речи руских писаца: "Волео сам те и никада те нисам изневерио, чак ни у мислима..."

Страница "Руске речи" издвојила је последње исказе великих руских писаца. 

Уз изговорено дајемо вам и околности у којима су се великани опростили од овога света.

Неки лептирови су већ почели да лете 

Нобеловац Владимир Владимирович Набоков се бавио ентомологијом и имао је колекцију лептирова.

 Пишчев син Дмитриј је испричао како се опраштао од оца пред његову смрти и како су се Набоковљеве очи тада напуниле сузама. 

 - Упитах га зашто, а он рече да су поједини лептирови већ вероватно почели да лете....  

Ich стербе (Умирем)! Одавно нисам пио шампањац

Писац и лекар Антон Павлович Чехов умро је од туберкулозе у немачкој бањи Баденвајлер. 

По старој немачкој традицији, доктор који своме колеги постави кобну дијагнозу, тј. констатује да ће ускоро умрети, даје му да попије шампањац. 

Последње речи је Чехов упутио свом лекару. 

Русија ме је појела као глупа крмача сопствено прасе

Песник симболизма Александар Александрович Блок тешко се разболео у пролеће 1921. године. 

То је била последица гладовања у годинама грађанског рата и преоптерећења нервног система, између осталог и због тога што руска интелигенција није прихватила његову револуционарну поему "Дванаесторица". 

Писац Максим Горки, народни комесар Анатолиј Луначарски и сви песникови пријатељи покушавали су да издејствују дозволу Блоку за лечење у иностранству, јер му је Политбиро бољшевичке партије то забранио. 

Блок је умро управо оног дана када му је био готов пасош и оверена дозвола за излазак из земље. 

Све мислим да човек треба на време да умре. Боже, како је Мајаковски био у праву! Закаснио сам са умирањем. Треба умрети на време 

Совјетски писац Михаил Михаилович Зошченко, мајстор кратких прича, био је невероватно популаран током 1920. и 1930. 

Он је поднео критику и гоњења власти, доживео је и сиромаштво, и да га изневере познати књижевници. 

Када је искључен из удружења писаца, Зошченко одлази у викенд-кућу где проводи последње године живота. 

Данас за њега кажу да је руски Кафка, јер је разумео метафизику совјетске свакодневице. 

Јеси ли то ти, лудо?

Михаил Салтиков-Шчедрин био је познат по своме непоштедном хумору и сатири. 

Прича се да је он дочекао сопствену смрт питањем: "Јеси ли то ти, лудо?" 

Волео сам те и никада те нисам изневерио, чак ни у мислима

Те речи је на самрти рекао писац Фјодор Михајлович Достојевски својој жени Ани. Током брачног живота они су се растајали понекад само на неколико дана. 

Ана је била и његова жена и помоћница у писању. Она је преписивала рукописе, бавила се издаваштвом и штампањем књига, па чак је помогла мужу да победи коцкарску страст. 

Како је тешко кад не можеш да нађеш реч да искажеш мисао 

Те речи је изговорио песник, чији стихови спадају у ремек-дела руске поезије, а поједини међу њима се могу наћи у свим школским хрестоматијама из руске књижевности. 

Многи Тјутчевљеви стихови, па чак и читаве строфе, данас су афоризми. 

Нећу да пуцам у ову будалу! 

На двобоју између песника Михаила Јурјевич Љермонтова и Николаја Мартинова, после знака који је дао секундант нико није опалио, тако да је овај узвикнуо: "Пуцајте, или ја прекидам двобој!" 

Љермонтов је на то мирно одговорио: "Нећу да пуцам у ову будалу!" 

Те речи су изнервирале Мартинова и он је опалио, а затим му је одмах притрчао видевши да је Љермонтов пао, и узвикнуо: "Мишо, опрости ми!" Међутим, Љермонтов је већ био мртав. „

Волим истину

Када је гроф Лав Николаевич Толстој напунио 83 године одлучио је да раскрсти са уређеним и комфорним животом на свом имању Јасна Пољана. 

У пратњи ћерке и кућног лекара отпутовао је инкогнито у вагону треће класе. 

На путу се прехладио и добио упалу плућа. Када је већ био у бунилу, рекао је: "Волим истину". 

Мердевине, дајте брже мердевине! 

Мотив мердевина је једна од највећих загонетки писца Николаја Васиљевич Гогоља. Још као дечак, мали Коља је чуо од баке причу о мердевинама (лествици) по којима се људске душе пењу на небо. 

Та представа се у различитим варијацијама често среће на страницама Гогољевих дела. 

По речима очевидаца, последње што је писац рекао био је узвик: "Мердевине, дајте брже мердевине!“