Продавачица која је постала највећа глумачка звезда свих времена: "Тешко је и болно бити сам..."

Звали су је Мона Лиза 20. века, шведска сфинга, мистериозна странкиња, глумица невероватног талента и лепоте, а Грета Гарбо се трудила да свој живот до краја одржи у тајности и о њему не говори, али о њему се и дан-данас прича. 

Својим одбијањем да се појављује у јавности, Гарбо је допринела стварању својеврсног мита о себи. 

Дуге зимске ноћи биле су вечно сиве...

Рођена је 18. септембра 1905. године у Стокхолму, као треће дете у сиромашној породици, а умрла на данашњи дан 1990. године, у Њујорку.

Мајка Ана Ловис радила је у фабрици за производњу џемова, а отац Карло Алфред Густафсон обављао је више физичких послова, међу којима су и чишћење улица, разношење намирница, рад у фабрикама, све како би прехранио породицу, а живели су у хладном стану без воде. 

Те дане сиромаштва носила је у себи до краја живота. 

– Дуге зимске ноћи биле су вечно сиве. Отац би седео у углу и читао новине. У другом ћошку, мајка би уздишући крпила стару одећу. Ми, деца, шапутали бисмо или само седели у тишини. Сви смо били јако нервозни, као да се нека опасност осећала у ваздуху. Такве вечери се осетљивој девојци заувек урежу у сећање. Сви станови у крају где смо живели, личили су један на други – њихова ружноћа уклапала се у све што је и нас окруживало – сећала се Грета Гарбо годинама касније. 

Продавачица се винула у звезде

Како је говорила, као дете била је сањар, а највећа жеља била јој је да постане глумица, и мрзела је да иде у школу јер се тамо није уклапала. 

Једино за шта је показивала интересовање било је позориште, али као и многа друга деца из радничке класе, није наставила школовање већ је, након очеве смрти, са само 14 година, почела да ради. 

Касније је признала да је због свог недостатка образовања одувек имала комплекс ниже вредности, као и да ју је страх од сиромаштва прогонио читавог живота. 

Грета је прво радила као продавачица и дизајнер шешира, да би је исти послодавац, уочивши њену привлачност, запослио као манекенку, те је убрзо добила понуду да глуми у реклами за женску одећу. 

Постала је толико популарна да је њен први звучни филм "Ана Кристи" рекламиран под слоганом "Гарбо говори". 

За ову улогу први пут је била номинована за Оскар за најбољу главну глумицу, а то је био комерцијално најуспешнији филм 1930. године. 

Био је толико популаран да је следеће године снимљена немачка верзија, опет са Гретом као Аном Кристи. Већ са следећим филмом – "Романса", Гарбо је опет била номинована за Оскар, а уследили су и блокбастери "Мата Хари", "Гранд хотел", "Краљица Кристина", те "Ана Карењина"… 

Грета Гарбо је 1936. одиграла улогу Маргерите Готје у филму "Дама са камелијама", што јој је донело и трећу номинацију за Оскар, а улога француске куртизане постала је њен заштитни знак. 

Године 1939. играла је у првој комедији у својој каријери и за њу била номинована за четврти Оскар. 

Био је то филм "Ниночка", а чињеница да Грета глуми у комедији била је толико невероватна да је филм рекламиран под слоганом "Гарбо се смеје!". 

Последњи филм који је Грета Гарбо снимила била је комедија "Жена са два лица". Иако је солидно прошао на благајнама, филм су критичари толико сасекли да га је глумица назвала “својим гробом” и решила да више никада не глуми. 

Приватни живот обавијен велом мистерије

Иако није живела у апсолутној самоћи како се то веровало јер је често са пријатељима путовала Европом, била је невероватно меланхолична и анксиозна. 

Није давала интервјуе, нити је одговарала на писма обожавалаца којих би у току недеље било и по неколико хиљада. 

Због своје тајанствености постала је предмет спекулација и оговарања, а повод је често био њен неконвенционалани љубавни живот. 

Након што је у многобројним филмовима отерала многе мушкарце од себе, говорећи им да јој не треба нико и да жели да је оставе на миру, годинама јој је приписивана реченица: "Желим да будем сама!" 

Грета је касније то демантовала, говорећи: 

 - Никада нисам рекла да желим да будем сама. Рекла сам да желим да ме оставе на миру. То је велика разлика. 

На питање новинара зашто се поред толико љубавника никада није удала, одговорила је: 

 - Није вам потребан брак како бисте имали доброг пријатеља са којим ћете живети.

Волела и мушкарце и жене

Познато је да је имала емотивне везе и са мушкарцима и са женама. 

Једна од првих хомосексуалних веза била је са глумицом Моном Мартенс, коју је упознала на снимању филма "Сага о Гести Берлингу", а први мушкарац у кога је Грета била заљубљена био је глумац Џон Гилберт, њен партнер у неколико филмова. 

Касније се писало о томе да љубавне сцене из филма "Пут и ђаво" које су снимили њих двоје заиста нису биле глума. 

Говорило се и да је требало да се венчају, до чега ипак на крају није дошло, а контроверзни енглески публициста Најџел Которн написао је касније у својој књизи "Љубавни живот холивудских богиња" да је Грета Гарбо побегла са саме церемоније венчања. 

Говорећи о томе, она је признала да се плашила да ће јој командовати и наређивати шта да ради. 

 - Одувек сам желела да ја будем она која се пита - рекла је она. 

По њеном доласку у Холивуд, новине су писале и о везама са глумицама Лилијан Ташман и Фифи Д’Орсеј, да би се потом окренуле њеном односу са књижевницом, шпанском војвоткињом Мерцедес де Акостом. 

Де Акоста је први пут видела Грету у Истанбулу 1924. док је ова снимала пропали филм "Робиња из Смолне", а како је написала потом, када је угледала глумицу веома су је узнемириле њене очи. 

У својим мемоарима, Де Акоста каже да су заједно ишле на одмор на Сребрно језеро у планинама Сијера Неваде, а њихова веза трајала је наредних тридесет година. 

Како се наводи у страним медијима, када је Де Акоста објавила књигу 1961. године, у којој је причала о њиховом односу, Грета је постајала све хладнија према њој и на крају су прекинуле сваки контакт. 

Гарбо је била и у краћим љубавним везама са диригентом Леополдом Стоковским, као и са руском креаторком Валентином и њеним супругом Џорџом Шлијем. 

Њих троје су често виђани заједно, а примећено је да су њих две биле обучене потпуно исто. 

Последњи дугогодишњи партнер Грете Гарбо о коме су писали био је фотограф Сесил Битон. Савремени Гретини биографи сматрају да је ова веза била лажна или да уопште није постојала, будући да је Битон, по њиховом сазнању, био декларисани хомосексуалац. 

Након њене смрти, многи су обелоданили своју везу са познатом глумицом, међу којима и Џони Вајсмилер и Жа Жа Габор, али Гарбо за живота сама никада то није потврдила, али ни демантовала. 

Године 2005. шведска глумица Мими Полак рекла је да је била у вези са Гретом још док су заједно ишле у школу. 

Своје тврдње је посведочила многобројним писмима која јој је слала глумица. У једном од њих, које је написано 1930, када је Полакова била трудна, Грета је написала:  

 - Наша природа не може бити другачија од овакве, каквом је Бог створио. Али ипак сам мислила да ћемо заувек припадати једна другој. 

Грета Гарбо је важила за најсексепилнију жену у панталонама, а она није крила да се добро осећала носећи мушке јакне, сакое, кравате и мушки накит.

Страх од сиромаштва је пратио до смрти

Поред свог љубавног живота, Гарбо је од јавности скривала податке и о својој имовини. Колики је стварни износ, сазнало се тек након њене смрти и отварања тестамента, те је откривено да је жена која се читавог живота плашила сиромаштва оставила иза себе својој нећаки Греј богатство процењено на 55 милиона долара, пише 24 седам.

Како је "Гардијан" забележио, на једној аукцији продата су њена писма упућена доброј пријатељици, аустријској глумици и књижевници Салки Виертел, као и шведској грофици Марти Вахтмајстер, која су открила како се осећала током каснијих година свог живота. 

У њима је Грета записала: 

 - Не идем нигде, не виђам се ни са ким. Тешко је и болно бити сам, али некад је много компликованије бити с неким… Било би лепо да смо на овој земљи, где остајемо тако кратко, заувек млади и снажни. Питам се зашто Бог одлучује овако…

Када ју је осамдесетих година 20. века један младић препознао на улици и упитао: "Да ли сте Ви Грета Гарбо?", одговорила је: "Била сам Грета Гарбо."