A PRE DVE GODINE JOJ JE UMRLA MLADA ĆERKA: Umrla Dina Rutić, glumica i supruga Zorana Radmilovića

Supruga Zorana Radmilovića i filmska i pozorišna glumica Dina Rutić preminula je u 76. godini u Beogradu.

Dina je rođena 1943. godine u Dobrom Selu u glumačkoj porodici, roditelji su joj bili glumački par Joža i Ivka Rutić. Još kao student književnosti sa svega 21 godinom debitovala je na filmu. Igrala je uz Janeza Vrhovca glavnu ulogu u "Prometeju s otoka Viševice".

Iako je dve godine kasnije opet tumačila najznačajnijeg lika u filmu "Omnibus 3", a potom se pojavila i u TV drami Mome Kapora "Provod", nije bila očarana glumom kao profesijom. To je potvrdila i u intervjuu marta 1966. godine kada je predstavljena kao najzapaženija beogradska glumica.

- Na filmu i televiziji sam zaista samo privremeno! To nije moja profesija. Studiram književnost, za sada uspešno, pa i uprkos tome što sam katkad angažovana na filmu ili na malom ekranu, najviše me privlači svet knjiga - rekla je tada Dina u kojoj su mnogi videli novu Milenu Dravić.

U “Provodu” je glumila zajedno sa Zoranom Radmilovićem za kojeg je u jednom od intervjua rekla da je vrstan glumac i prijatan za saradnju zbog čega bi, kako je istakla, ponovo volela da radi s njim.

Radmiloviću je to samo bila potvrda intuicije koju je imao od kada je ugledao Dinu: "Ova mala će biti moja žena".

Raskinula je veridbu i ubrzo se udala za Radmilovića. Praktično nakon toga je odustala od glume, iako se sedamdesetih godina pojavljivala u sporadičnim ulogama u filmovima i tv serijama. U braku sa Radmilovićem rodila je 1974. godine ćerku Anu, a nakon Zoranove smrti 1985. gotovo se povukla iz javnosti.

Dina i Ana su bile dve žene koje je Zoran najviše voleo. Ana koja je diplomirala glumu i posvetila se književnosti preminula je, nažalost, pre dve godine.

Pisac Dušan Stojanović se pismom oprostio od Dine Rutić

- Ko je ustvari Dina Rutić Radmilović, ta nežna devojka sa očima boje meda? Ćerka Jože Rutića koji je osnivao JDP, Titovo unuče, nova Milena Dravić Jugoslavije, verenica jednog visokog plavog, od koga ju je Zoran Radmilović ukrao, da bude njegova, majka Ane Radmilović, sidro glumačkim burama i vratolomijama našeg najvažnijeg glumca i njegove visoke umetnosti, one nedodirljive? Sve od navedenog i ništa, na kraju ipak samo svoja, po izboru života i nekih tamnih lutanja. Protaantagona, tragetkinja...

Kako se oprostiti od bića koje nam je omogućilo Radmilovića u svom punom sjaju, ništeći sebe da živi onaj drugi, polusvesno il‚nesvesno u snu života? Od žene, koja je možda još jedina od glumica Jugoslavije, čini se tako, pored svakako Radmile Savićević u filmskom oku kamere, jednako stajala prirodno u kadru do ogromnog i sveobuhvatnog Pavla Vuisića? Smireni orkan, ukroćeni goropad. Izgubili smo je davno, toliko davno da je se ne sećamo skoro. Možda se te osamdesetpete godine, kada je Zoran otišao ugasilo i njeno biće. Svedoci kažu i koju godinu ranije! Iako je živela, nekoliko godina uz Anu, do njenog odlaska na glumu u Novi Sad, na klasu Mire Banjac. Od tada pa na dalje, Dine je sve manje bilo! Sve njene uloge, svi ti nebrušeni dijamanti, to sirovo, što nam je surovo otimalo vreme i neke okolnosti, a koje je moglo sijati daleko i biti vredno u riznici naše kinematografije. Sve se to izmestilo u jedan svet, tako dalek, tako silno odnet od nas, samom Dinom. Umetnost njena ne dotaknuta, ostaće njen dar za nebo, za neke kamere koje su izoštrile od sinoć svoj fokus, na tom njenom, snenom žutom oku. Otploviće njena lađa za Cavtat, putevima samo njoj znanim i tamo negde na Kraljičinoj plaži gde je od života, samovala, u vremenu svog boravka među nama, tamo gde se borila sa svim tamnim senkama, čekaće je Zoran i Ana. Neki bolji početak za njih... Zbogom, Sidro Radmilovićeve lađe! Zbogom!