Pružila mu je utočište u ratnim godinama, na njenoj adresi je napisao najveća dela: KO je žena sa kojom je Andrić prekinuo odnos

Serija "Nobelovac" čije emitovanje je počelo u subotu, 5. oktobra, na Prvom programu RTS-a, po rečima koautora, producenta i glumca Tihomira Stanića pripremana je punih osam godina.

Jelena Mijović, koscenaristkinja serije, istakla je da je autorski tim prikupljao građu i konsultovao sve raspoložive izvore kako bi što autentičnije predstavili ličnost Ive Andrića. 

Rolu Iva Andrića maestralno izvodi glumac Tihomir Stanić, a uloga njegove supruge Milice Babić poverena je bosanskohercegovačkoj pozorišnoj i filmskoj glumici Selmi Alispahić, a fizička podudarnost ove dve dame je neverovatna.

U prvoj epizodi serije "Nobelovac" gledaoci su imali priliku da se upoznaju sa katalogom ličnosti koje su bile deo epohe našeg najpoznatijeg književnika. Posebno mesto u ovom televizijskom ostvarenju, kao i životu nobelovca ima porodica Milenković koja je Andriću pružila utočište u godinama gladnog, iznemoglog, opustošenog Beograda gde je pronaći krov nad glavom bilo veoma teško.

Ivo Andrić i Beograd 

Andrićeva ljubav prema Beogradu bila je ljubav na prvi pogled, a po svemu sudeći i ljubav za ceo život. Posle teških dana tamnovanja u Mariboru, konfinacije u Zenici i Ovčarevu i boravka u Bolnici milosrdnih sestara u Zagrebu, prvih dana oktobra 1919. godine, mladi pisac uputio se u grad koji će postati sigurno uporište njegovih zrelih godina, mesto gde će do kraja realizovati svoju umetničku ličnost, izgraditi čvrste socijalne veze i formulisati i utvrditi svoju paralelnu, diplomatsku karijeru. 

Kao novopostavljeni činovnik Ministarstva vera nove države Andrić je krenuo u potragu za stanom u gradu koji nije imao nikakve predispozicije buduće metropole. U mestu koje je između grada i palanke sa jasnim i vidljivim ostacima balkanske, tradicionalne varoši, ali i sa nagoveštajima stidljive modernizacije i evropeizacije u svim oblicima života, Andrić je načinio velike spisateljske korake i sazreo i kao ličnost i kao pisac. 

Andrić se, došavši u ratovima opustošenom Beogradu, našao sobu za iznajmljivanje na Terazijama, u jednom pismu prijateljici Zdenki Marković piše: „Ovde sam se smestio i nije mi loše. Malko sam slab i nahlađen od puta. Život veoma bučan i klima oštra, a skupoća neopisiva. Ali može da se živi. Poslovi me, za sada, ne muče.”

Sredinom 1920. godine počinju Andrićeva putovanja po Evropi, gde napušta voljeni Beograd i svoju malu sobicu u Savskoj 29, ne sluteći da će mu se ponovo vratiti. ndrić je bio raspoređen na rad u poslanstvu Kraljevine SHS pri Vatikanu, a zatim prelazi u Trst, pa u Bukurešt, a onda u Grac u kojem boravi od 1923. do 1924. Vrativši se iz Graca, naredne dve godine pisac živi u Beogradu koji ga ponovo dočekuje dobrodošlicom. 

Sada je zatekao bolje uslove i za rad i za život, ali ubrzo su došla nova poslovna angažovanja u diplomatskim predstavništvima u Marselju, Parizu, Madridu, Briselu, Ženevi i Berlinu, a tokom tog perioda u Beogradu se neće na duže zadržavati, osim u kratkim pauzama između postavljenja.  U tim periodima Andrić je, naravno, stanovao po raznim sobama beogradskih starosedelaca. 

Međutim, u jednom momentu advokat Milenković piše našem nobelovcu kako je načuo da se prodaje povoljan plac na Senjaku, te preporučuje Andriću da ga kupi: 

"Vrlo je lep i ima bolji komšiluk. Ako vi dolazite početkom maja u Beograd, ja bi rekao da dotle pričekaju pa da ga vidite i da se odlučite i onda bi ga mogli kupiti", piše Milenković.

Međutim, od te kupovine, na kraju, nije bilo ništa, ali Brana Milenković i Ivo Andrić jačaju svoju vezu ponovnim Andrićevim povratkom u Beograd, posle martovskog puča i sloma jugoslovenske vojske. 

1. juna Ivo Andrić stiže na peron beogradske Železničke stanice, gde ga dočekuje prijatelj, advokat Brana Milenković, i vodi svojoj kući, u Prizrensku ulicu broj 9/I: ta adresa uneta je i u Prijavu beogradske opštine baš sa datumom 1. jun 1941, a kao stanodavac upisana je Jelena Milenković, majka Brane Milenkovića. 

Iznajmljena soba u domu Milenkovića 

U prijateljskom domu Milenkovića, u skromnoj sobi, sa dva kofera ličnih stvari, Andrić provodi godine ratne agonije. U tom periodu Andrić je napisao i svoja najvažnija i najveća dela. Pisanje je došlo kao spas i izolacija od spoljnog sveta i društvenih problema. Kaja Milenković, sestra advokata Brane, često se sećala piščevog boravka u njihovom domu. 

 "Pisac je vazdan bio uronjen u rukopise, govorio sebi u bradu ono što je napisao, ne primećujući ljude oko sebe. „Kad sam ga jednom posle upitala, on se malo iznenadio, nasmejao i rekao: "Pa kad ljudi mogu u snu da govore i da se sreću ko zna s kim, zašto ne bi sanjali i na javi?! Pogotovu pisac, koji da bi stvorio neki istinski lik, mora i da ga vidi’”, govorila je ona. 

Kaju Milenković u seriji "Nobelovac" igra glumica Bojana Zečević. 

Promena vlasti i Andrićev odnos prema komunistima

Posle rata i promene vlasti dolazi i do promene odnosa među starim prijateljima, Andrića i Kaje Milenković. 

Trinaestog decembra 1954. godine Andrić je primljen u članstvo Komunističke partije Jugoslavije, preko Osnovne organizacije Saveza komunista Srbije pri Udruženju književnika Srbije. Andrićev ulazak u Partiju uskomešao je duhove nekih starih Andrićevih prijatelja i dela beogradske javnosti. Naročito će na njega biti ljuta porodica Milenković kod koje i dalje stanuje. 

Kaja je više puta isticala kako ih je bilo stid kad god bi maršalov auto došao na njihovu adresu po Andrića. Krajem 1946. godine, Andrić je odlučio da napusti dom Milenkovića, a beogradska čaršija sve glasnije je „režala” na Andrića zbog pristajanja uz komunizam.

Između Andrićeve odluke da okrene leđa starim prijateljima i njegovog konačnog preseljenja i ženidbe sa Milicom, 27. septembra 1958. godine, došlo je do zahlađenja odnosa između njega i Kaje Milenković. Taj kontakt nikada više nije bio obnovljen.