Sto godina od smrti Franca Kafke, jednog od NAJMRAČNIJIH pisaca 20. veka - Poslednja želja mu nije ispunjena...

Danas se navršava vek od smrti slavnog književnika Franca Kafke, jednog od onih čiji kult postoji i danas, a koji su vremenom sticali status koji bi se najpribližnije mogao definisati terminom – pop fenomen.

Rođen 1883. u Pragu, Kafka je podizan u jevrejskoj porodici, u ranoj je mladosti bio anarhista, te socijalista, a prvi njegov posao bio je u italijanskom osiguravajućem društvu. Međutim, sve što je oduvek želeo bilo je da piše.

To je tvrdio i autor, novinar i kompozitor Maks Brod, koji, ipak, pored svega, toga ostaje najviše upamćen kao Kafkin prijatelj i biograf. Brod je bio prvi čovek kojem će slavni pisac pročitati svoju priču o jednoj bici tokom 1905. godine, a kasnije će ostati i osoba kojoj je književnik ostavio sva svoja dela, uključujući i ona neobjavljena.

“Dragi Maks, moj poslednji zahtev je da sve što ostavim za sobom, od dnevnika, rukopisa, pisama i drugog, bude spaljeno i nepročitano”, pisalo je u Kafkinoj poruci.

Srećom, Brod ga nije poslušao pa je od 1925. objavio niz zbirki sa Kafkinim delima. Nažalost, 1933. je Gestapo konfiskovao 20 beležnica i 35 pisama, što do danas nije pronađeno.

“Kada se Gregor Samsa jednog jutra probudio nakon nemirnih snova, primetio je da se u krevetu pretvorio u ogromnu bubu”, rečenica je koja otvara “Preobražaj”.

A upravo zahvaljujući “Preobražaju” i “Procesu”, u mnogim jezicima ustaljen je termin – kafkijanski, bilo da se govori o atmosferi, ambijentu ili samom društvenom procesu.

Nije dočekao slavu

Kafkin opIs je raznolik, ali u njemu dominira jaz između pojedinca i društva. Usamljeni čovek sa porodičnim okruženjem, često anonimnim društvom i na kraju – nezaobilaznom birokratijom.

Da li je Kafka bio jedan od najvećih pisaca 20. veka? Sigurno je da jeste. Ali, istovremeno, bio je i jedan od najmračnijih, koji za života nije dočekao da bude slavan.

Sve je dovelo do toga da je Kafka danas popularan i na TikToku, što će stručnjaci objasniti željom, a bolje je reći identifikovanjem mladih ljudi sa mitom o umetniku autsajderu, izolovanom vizionaru, prorokom iz horora totalitarizma, čovekom koji je bio toliki perfekcionista da je za života objavio tek mali deo svega što je napisao.

Kafka je preminuo pre 100 godina nakon višemesečne borbe sa tuberkulozom na klinici u Austriji. Čitav vek sasvim je dovoljan da najzad zaključimo - njegovo delo neće umreti, zapravo, čini se da je ono, iz niza najrazličitijih razloga, življe nego ikad pre, navodi Analitika.