Сто година од смрти Франца Кафке, једног од НАЈМРАЧНИЈИХ писаца 20. века - Последња жеља му није испуњена...

Данас се навршава век од смрти славног књижевника Франца Кафке, једног од оних чији култ постоји и данас, а који су временом стицали статус који би се најприближније могао дефинисати термином – поп феномен.

Рођен 1883. у Прагу, Кафка је подизан у јеврејској породици, у раној је младости био анархиста, те социјалиста, а први његов посао био је у италијанском осигуравајућем друштву. Међутим, све што је одувек желео било је да пише.

То је тврдио и аутор, новинар и композитор Макс Брод, који, ипак, поред свега, тога остаје највише упамћен као Кафкин пријатељ и биограф. Брод је био први човек којем ће славни писац прочитати своју причу о једној бици током 1905. године, а касније ће остати и особа којој је књижевник оставио сва своја дела, укључујући и она необјављена.

“Драги Макс, мој последњи захтев је да све што оставим за собом, од дневника, рукописа, писама и другог, буде спаљено и непрочитано”, писало је у Кафкиној поруци.

Срећом, Брод га није послушао па је од 1925. објавио низ збирки са Кафкиним делима. Нажалост, 1933. је Гестапо конфисковао 20 бележница и 35 писама, што до данас није пронађено.

“Када се Грегор Самса једног јутра пробудио након немирних снова, приметио је да се у кревету претворио у огромну бубу”, реченица је која отвара “Преображај”.

А управо захваљујући “Преображају” и “Процесу”, у многим језицима устаљен је термин – кафкијански, било да се говори о атмосфери, амбијенту или самом друштвеном процесу.

Није дочекао славу

Кафкин опИс је разнолик, али у њему доминира јаз између појединца и друштва. Усамљени човек са породичним окружењем, често анонимним друштвом и на крају – незаобилазном бирократијом.

Да ли је Кафка био један од највећих писаца 20. века? Сигурно је да јесте. Али, истовремено, био је и један од најмрачнијих, који за живота није дочекао да буде славан.

Све је довело до тога да је Кафка данас популаран и на ТикТоку, што ће стручњаци објаснити жељом, а боље је рећи идентификовањем младих људи са митом о уметнику аутсајдеру, изолованом визионару, пророком из хорора тоталитаризма, човеком који је био толики перфекциониста да је за живота објавио тек мали део свега што је написао.

Кафка је преминуо пре 100 година након вишемесечне борбе са туберкулозом на клиници у Аустрији. Читав век сасвим је довољан да најзад закључимо - његово дело неће умрети, заправо, чини се да је оно, из низа најразличитијих разлога, живље него икад пре, наводи Аналитика.