Tito je decenijama skrivao tragediju: Roman "Slučaj Vinča" otkrio je Brozov tajni plan, tužnu sudbinu i misterioznu SMRT

Događaji koji su se odigrali 15. oktobra 1958. u Vinči izazvali su potpunu tišinu u tadašnjoj Jugoslaviji, a cela situacija je bila skrivena od javnosti.

Sve je počelo u Institutu "Vinča", o čemu je autor romana "Slučaj Vinča", Goran Milašinović, govorio u intervjuu za "Expres".

 - Zna se da je tog dana došlo do akcidenta na eksperimentalnom reaktoru u Vinči i da je četvoro naučnih saradnika ozračeno. Profesor Pavle Savić, koji je bio i osnivač Instituta Vinča, sproveo je eksperiment, napunili su gumene lutke fiziološkim rastvorom i stavili ih u prostoriju sa reaktorom. Prilikom tog eksperimenta došlo je do nehotičnog curenja radijacije koje su oni primetili ne pomoću kontrolnih mehanizama, već po količini ozona koja se u to vreme stvorila. Bili su desetak minuta izloženi zračenju, ali nažalost dovoljno da im organizam bude teško oštećen - kaže Milašinović.

Prema njegovim rečima to je bio prvi akcident takve vrste u tadašnjoj Jugoslaviji.

 - Eksperimentalni reaktor u Vinči je inače počeo da radi nekih šest meseci pre akcidenta. To je bio takozvani mali B reaktor. Poznati su bili slučajevi u svetu prije Vinče da su se naučnici ozračivali i nažalost umirali, kao što se desilo i tokom čuvenog Projekta ’Menhetn’, to jest rada na atomskoj bombi - rekao je Milašinović.

A kad smo kod atomske bombe, on ističe da prema istraživanjima koje je sprovodio prilikom pisanja romana, došao do zaključka da je nesporna činjenica da je Jugoslavija imala nameru da napravi atomsku bombu.

 - Postoje i konkretni planovi za izradu atomske bombe i vršen je ogroman pritisak na Pavla Savića i Institut Vinča da se taj projekat pokrene. E sad, Pavle Savić je kategorički bio protiv te ideje. Zbog toga je bio i smenjen, a posle njega svi rukovodioci u Vinči bili su postavljani po partijskoj liniji i dekretu. Tu dolazimo do problema stručnosti i politike, odnosno do mešanja politike i partije u stručnost. Upravo je nestručnost bila jedan od glavnih uzroka za akcident 1958. i ma koliko veliki stručnjak svetskog renomea bio Pavle Savić, nije mogao ništa ako je bio okružen nestručnim licima - rekao je Milašinović.

On je potvrdio i da je tadašnja Jugoslavija krila ono što se dogodilo u Vinči pod "palicom" Josipa Broza Tita.

 - I taj zavet ćutanja na neki način traje sve do danas. ’Politika’ i Tanjug su donosili veoma šture izveštaje o akcidentu, ne nazivajući ga naravno tako. Čak kada je, nažalost, jedan od četvoro naučnika preminuo u bolnici u Parizu, ’Politika’ je samo prenela kratku vest o tome, bez navođenja uzroka smrti i zbog čega se lečio u Parizu. Ni njegova rodbina nije znala ništa. Iz Pariza su ga dopremili u metalnom kovčegu, porodici je bilo zabranjeno da vide telo. Verovatno je bio razlog taj što je SFRJ na čelu sa Titom želela da se prikaže svetu kao jedna napredna i moderna država koja uz pomoć štapa i kanapa stvorila jedan takav nuklearni institut kakav je Vinča. Nije bilo tek tako da jedna mala i siromašna država stvori tako moderan nuklearni institut. S druge strane, samo tri godine posle akcidenta u Vinči formiran je u Beogradu Pokret nesvrstanih, a politika tog pokreta i atomska bomba nikako nisu išle zajedno", rekao je on.

Naselje pored Vinče bilo je namenjeno porodicama

Milašinović podseća da je se pored Vinče tada nalazilo čitavo jedno naselje, izgrađeno za potrebe porodica zaposlenih u institutu.

 - Bila je tu i škola, pijaca, dom zdravlja… Praktično je to bio grad u gradu kako ga je zamislio Pavle Savić. Samo nekoliko sati posle akcidenta svi stanovnici su testirani na radijaciju i kod samo šestoro ljudi nađena je povećana doza radijacije. Naselje za zaposlene je vrlo brzo nakon akcidenta zauvek zatvoreno i od njega je ostao ukleti napušteni grad - rekao je on.

U jeku hladnoratovske krize oktobra 1958. godine, grupa naučnika u institutu Vinča sprovodi tajni projekat koji predvodi profesor Dragoslav Popović. Sticajem nepredviđenih okolnosti, oni bivaju izloženi smrtonosnoj dozi zračenja, zbog čega ih jugoslovenska tajna policija odvodi na lečenje na kliniku Kiri u Parizu.

Francuski doktorski tim na čelu sa profesorom Žoržom Mateom zaključuje da je njihovo stanje kritično i da su im dani odbrojani. Iako je profesor Mate ceo svoj život posvetio borbi protiv nuklearnog naoružanja i duboko prezire projekat na kojem su radili jugoslovenski naučnici, on predlaže da se prvi put u istoriji izvede delikatna i neizvesna intervencija zamene koštane srži ozračenih pacijenata, piše na Wikipediji.