Тито је деценијама скривао трагедију: Роман "Случај Винча" открио је Брозов тајни план, тужну судбину и мистериозну СМРТ

Догађаји који су се одиграли 15. октобра 1958. у Винчи изазвали су потпуну тишину у тадашњој Југославији, а цела ситуација је била скривена од јавности.

Све је почело у Институту "Винча", о чему је аутор романа "Случај Винча", Горан Милашиновић, говорио у интервјуу за "Expres".

 - Зна се да је тог дана дошло до акцидента на експерименталном реактору у Винчи и да је четворо научних сарадника озрачено. Професор Павле Савић, који је био и оснивач Института Винча, спровео је експеримент, напунили су гумене лутке физиолошким раствором и ставили их у просторију са реактором. Приликом тог експеримента дошло је до нехотичног цурења радијације које су они приметили не помоћу контролних механизама, већ по количини озона која се у то време створила. Били су десетак минута изложени зрачењу, али нажалост довољно да им организам буде тешко оштећен - каже Милашиновић.

Према његовим речима то је био први акцидент такве врсте у тадашњој Југославији.

 - Експериментални реактор у Винчи је иначе почео да ради неких шест месеци пре акцидента. То је био такозвани мали Б реактор. Познати су били случајеви у свету прије Винче да су се научници озрачивали и нажалост умирали, као што се десило и током чувеног Пројекта ’Менхетн’, то јест рада на атомској бомби - рекао је Милашиновић.

А кад смо код атомске бомбе, он истиче да према истраживањима које је спроводио приликом писања романа, дошао до закључка да је неспорна чињеница да је Југославија имала намеру да направи атомску бомбу.

 - Постоје и конкретни планови за израду атомске бомбе и вршен је огроман притисак на Павла Савића и Институт Винча да се тај пројекат покрене. Е сад, Павле Савић је категорички био против те идеје. Због тога је био и смењен, а после њега сви руководиоци у Винчи били су постављани по партијској линији и декрету. Ту долазимо до проблема стручности и политике, односно до мешања политике и партије у стручност. Управо је нестручност била један од главних узрока за акцидент 1958. и ма колико велики стручњак светског реномеа био Павле Савић, није могао ништа ако је био окружен нестручним лицима - рекао је Милашиновић.

Он је потврдио и да је тадашња Југославија крила оно што се догодило у Винчи под "палицом" Јосипа Броза Тита.

 - И тај завет ћутања на неки начин траје све до данас. ’Политика’ и Танјуг су доносили веома штуре извештаје о акциденту, не називајући га наравно тако. Чак када је, нажалост, један од четворо научника преминуо у болници у Паризу, ’Политика’ је само пренела кратку вест о томе, без навођења узрока смрти и због чега се лечио у Паризу. Ни његова родбина није знала ништа. Из Париза су га допремили у металном ковчегу, породици је било забрањено да виде тело. Вероватно је био разлог тај што је СФРЈ на челу са Титом желела да се прикаже свету као једна напредна и модерна држава која уз помоћ штапа и канапа створила један такав нуклеарни институт какав је Винча. Није било тек тако да једна мала и сиромашна држава створи тако модеран нуклеарни институт. С друге стране, само три године после акцидента у Винчи формиран је у Београду Покрет несврстаних, а политика тог покрета и атомска бомба никако нису ишле заједно", рекао је он.

Насеље поред Винче било је намењено породицама

Милашиновић подсећа да је се поред Винче тада налазило читаво једно насеље, изграђено за потребе породица запослених у институту.

 - Била је ту и школа, пијаца, дом здравља… Практично је то био град у граду како га је замислио Павле Савић. Само неколико сати после акцидента сви становници су тестирани на радијацију и код само шесторо људи нађена је повећана доза радијације. Насеље за запослене је врло брзо након акцидента заувек затворено и од њега је остао уклети напуштени град - рекао је он.

У јеку хладноратовске кризе октобра 1958. године, група научника у институту Винча спроводи тајни пројекат који предводи професор Драгослав Поповић. Стицајем непредвиђених околности, они бивају изложени смртоносној дози зрачења, због чега их југословенска тајна полиција одводи на лечење на клинику Кири у Паризу.

Француски докторски тим на челу са професором Жоржом Матеом закључује да је њихово стање критично и да су им дани одбројани. Иако је професор Мате цео свој живот посветио борби против нуклеарног наоружања и дубоко презире пројекат на којем су радили југословенски научници, он предлаже да се први пут у историји изведе деликатна и неизвесна интервенција замене коштане сржи озрачених пацијената, пише на Wikipediji.