Čuvena književnica krila ljubav prema ženama: Omiljene junakinje iz crtanog filma zapravo su njene ljubavnice
Iza priča poznate porodice Mumi krije se mnogo više.
Kada se zateknete u nekoj od država Skandinavije i uđete u suvenirnicu kako biste se kući vratili sa nekom sitnicom za najmilije, moguće je da će vas iznenaditi količina šolja, magneta, razglednica i sličnog sa naslikanim Mumijevima, likovima slikarke i spisateljice Tuve Janson, i najpoznatije finske porodice.
Jansenova je jedna od najuspešnijih dečjih spisateljica, dobitnica je najvećeg priznanja u toj oblasti – Nagrade "Hans Kristijan Andersen", a njene slikovnice su prodavane u desetinama miliona primeraka. Tuve nikada nije postala popularna u Srbiji niti na Balkanu u onoj meri u kojoj je to u Zapadnoj Evropi ili, na primer, u Japanu, iako je kod nas prevedeno nekoliko njenih knjiga i emitovala se sinhronizovana serija crtanog filma "Mumijevi" (1990 - 1991).
Milutin okončao život skokom u hladnu reku: Čin samoubistva obrazložio u oproštajnom pismu
Da li ste kulturni? Ukoliko nemate ovih 8 osobina - nema govora o kulturi
Srpska princeza u turskoj seriji: Poznata glumica tumači čuvenu Maru Branković, a zapevala je i na našem jeziku
"Bila je ratna zima 1939. godine. Moj rad je mirovao, bilo je besmisleno stvarati slike. Moguće da je razumljivo zašto sam iznenada osetila potrebu da napišem nešto što počinje sa – Bilo jednom, nekada davno… Ono što je sledilo moralo je biti bajka, to je bilo neizbežno, ali sam uvažila sebe i izbegla prinčeve, princeze i malu decu, a umesto toga izabrala ljuto stvorenje kojim sam potpisivala svoje crteže, i nazvala ga Mumi", ispričala je Tuve Janson kako su nastali Mumijevi. Za njih je stvorila svet koji je bio zona komfora, ušuškan, siguran, pun vazdušastih oblaka, svetionika, drveća i pećina kraj mora, svet misterije, nepredvidljivosti i osetljivosti. Taj svet je bio lična borba Tuve Janson protiv depresije izazvane Drugim svetskim ratom.
Rođena je u Helsinkiju 1914. godine u porodici umetnika Finca i Šveđanke – vajara i ilustratorke, pa je razumljivo da je odmalena crtala. Prvu knjigu je objavila kada je imala samo 13 godina. Prvog junaka iz "Mumijevih" nacrtala je povodom rasprave sa bratom o filozofu Emanuelu Kantu. Prema njenim rečima, bilo je to tada "najružnije moguće stvorenje", da bi godinama kasnije evoluiralo u slatko i prijateljsko biće. Tuve je, kao i njena braća, nastavila roditeljskim putem – studirala je umetnost u Helsinkiju i Stokholmu, a zatim Parizu i Rimu, da bi se pred početak Drugog svetskog rata vratila u Finsku.
Prvu i drugu, od četiri knjige o porodici Mumija i njihovim prijateljima, napisala je u senci rata i motivi tuge zbog razdvajanja porodica, izbeglica i straha od bombi očiti su i kroz same naslove: "Porodica Mumi i velika poplava" i "Kometa dolazi".
- Rat je imao veliki uticaj na Tuve i njenu porodicu. Jedan od njene braće, Per Olov, bio je na ratištu. Nisu znali gde je, da li je dobro, ni da li se vraća - rekla je kasnije njena dugogodišnja prijateljica i biografkinja Bol Vestin. Već tada, četrdesetih godina prošlog veka, Tuve pokazuje feminističku crtu i neprilagođenost društvu u kom živi:
- Ovo je muški svet. Vidim šta će se desiti ako se udam, postaću ili loša slikarka ili loša supruga, a ne želim da imam decu samo da bi bila ubijena u nekom budućem ratu - navodi u jednom od pisama upućenih prijateljici. U istom periodu, ona je nesrećna jer se prvi put zaljubljuje u ženu i shvata da to osećanje ne sme deliti sa drugim ljudima, što zbog zakona (homos*ksualnost je u Finskoj smatrana krivičnim delom do 1971. godine), zbog široko rasprostranjenih društvenih predrasuda. Opet pod snažnim uticajem dešavanja u privatnom životu, u tom periodu nastaje i treća knjiga o porodici Mumija (1948), u kojoj predivni rubin koji porodica nalazi mora ostati tajna, kao paralela sa tajnom lezbijskom ljubavi koju u tom trenutku autorka oseća prema rediteljki Viviki Bandler. Junakinje Zerica i Bobica nastale su inspirisane njihovom emotivnom pričom. Interesanto je da je inspiracija za lik Svireta bio njen ljubavnik novinar Atos Virtanen.
Prevod te knjige na engleski značio je početak popularnosti porodice Mumi, i priliku za Tuve Janson da u formi stripa jednom sedmično objavi novu pričicu. Stripovi trenutno postaju instant hit, u naredne dve godine objavljuje ih 120 novinskih kuća, i dosežu do 12 miliona čitalaca širom sveta, što je Jansonova ovako prokomentarisala: "Sve što želim je da živim u miru, sadim krompir i sanjam."
Godine 1956. na jednoj od zabava Tuve upoznaje umetnicu Tuliki Pietilu Toti, koja će postati njena doživotna partnerka, inspiracija za novu knjigu, čuvenu junakinju Tutiki, i saputnica na putu oko sveta. Kao što su Mumijevi stalno kraj ili na vodi, tako i Tuve i Toti grade kolibu na malom ostrvu u Finskom zalivu, bez tekuće vode i struje, kako bi tokom lepih dana mogle nesmetano stvarati svaka svoju umetnost.
Prezasićenost je možda razlog zašto je na novu knjigu o Mumijevima trebalo čekati više od 20 godina – pripovetke i stripovi su objavljivani i u međuvremenu. Ta poslednja knjiga o čuvenim junacima, melanholična je priča o napuštenoj Dolini Mumijevih koja reflektuje osjećanja iz autorkinog privatnog života. Ovaj put Tuve ne zna kako da se nosi sa problemima i tugom: majčina smrt se desila uporedo sa nastankom knjige, pa je zato i opisuju kao "knjigu o napuštanju, odrasloj siročadi i životu u duhovnoj samoći".
Moto Tuve Janson bio je "rad i ljubav", u velikim količinama i jednog i drugog i upravo tim redosledom: "Ali ako su moje priče upućene nekoj vrsti čitalaca, to su verovatno oni koji imaju problem sa pripadanjem, oni koji su na marginama, ribe bez vode…", rekla je, objašnjavajući da je želela da opisuje stvari koje je fasciniraju ili plaše, te da se uglavnom fokusirala na porodicu u kojoj postoji neka pozitivna konfuzija, te na način na koji Mumijevi prihvataju svet oko sebe, a i na to da se oni izuzetno dobro slažu. Postigla je to što je i zamislila, i tako stvorila jedan od zaštitnih znakova svoje zemlje, i što je važnije, jedan od simbola pop kulture.
Srbija Danas/V.J.
