U istoriji intelektualci su iz lože gledali borbe ljudi i životinja, a danas se oni bore sa životinjama
Razgovor Gausa, Ivanjia i Vegela na 62. Beogradskom sajmu knjiga.
Karl Markus Gaus, nemački pisac starije generacije čiji su roditelji poreklom iz Banata, a on se rodio u Austriji 1954. godine, razgovarao je juče na štandu "Četiri zemlje jedan jezik" o temama kojima se bavio u knjizi "Evropski alfabet" objavljene 2009.
S njim su razgovarali Ivan Ivanji i Laslo Vegel pokušavajući da nađu odgovor na nekoliko vitalnih tema vezanih za Evropu. Na pitanje šta se u Evropi smatra domovinom, Gaus je odgovorio da je on patriota, ali bez domovine zato što se ne oseća ni Jugoslovenom, što su mu bili roditelji, ni Nemcem, već pripadnikom Centralne Evrope koja politički ne postoji. On smatra da je “osuđen” da bude Evropejac.
To je bio povod da se postavi pitanje da li postoji Evropejac s obzirom da je Evropa u poslednje vreme pokazala da nije isključeno da se raspadne, odnosno da se rasparča na pojedinačne države i nestane Evropske unije.
Vegel je kazao da ako domovina znači Panonska nizija, onda on ima domovinu, ako znači Jugoslavija, onda je imao domovinu i dodao da sebe smatra "bezdomovskim lokalpatritom" koji je "osuđen da mu Evropa bude domovina".
Gaus je konstatovao da vozom treba više vremena da se stigne od Beča do Praga nego pre 70 godina, a Austrijancu nije lako da dođe ni do Beograda, ali naglašava da ne želi to da posmatra iz "političkopesimističke perspektive".
Vegel se nadovezao da treba poboljšati saobraćajnu infrastrukturu, ali i primetio da se u regionu “prave zidovi, pri čemu ne misli samo na "žicu na granici sa Mađarskom".
- Evoluiraju nacionalne države u celom regionu. Ne krećemno se u pravcu kome smo se nadali nakon pada Berlinskog zida. Izgleda da ćemo imati brze pruge i sporost mišljenja i duha - upozorio je Vegel.
Na primedbu Ivanjija da se srpski i albanski kriminalci i mafijaši odlično slažu i da nikad nisu postojali nacionalni problemi kada je šverc u pitanju, Gausov komentar je bio da Evropom vladaju tajkuni, mafijaši, korporacije i da su svi oni protiv rata, ali istovremeno stalno podržavaju osećaj tenzije i prisustvo straha od mogućeg sukoba da bi najšire mase držali u pokornosti i naterali ih da žive u stalnom strahu.
Vegel je primetio da mafije postoje u svim državama, ali da je problem kada je država slaba i popušta pred esktremizmom i populizmom.
Na pitanje šta se zaista podrazumeva pod Evropom, da li su to još uvek Biblija, gračka filozofijia ili rimsko pravo njena osnova, Gaus je upozorio da ne postoji evropsko jedinstvo osim otpora prema migrantima. "Tu smo složni", rekao je on.
Gaus je primetio da ne bi voleo da Evropa postane supermoćna sila jer to bi značilo da bi žitelji Evrope postali superbogati robovi pod stalnim strahom od mogućeg rata. Vegel primećuje da se između evropskog jedinstva s jedne strane i nacionalnih država s druge, sve više naginje ka ovom drugom i da tu nisu problem intelektualci već narod.
- Mi intelektualci treba da napustimo tu romantičnu sliku naroda jer istočnoevropski narod je na putu da pravi velike greške - smatra Vegel.
Sagovornici su se dotakli i današnjih ambasadora, te je tako Ivanji podsetio da su nekada značajni intelektualci bili na toj funkciji poput Ive Andrića, primetivši da su danas na tom mestu "službenici". Vegel je rekao da da se danas u vreme informacionih tehnologija iz Beča može pratiti šta se dešava u Srbiji i da se menja uloga amabasada koje više postaju "veliki kulturološki izlog". On je uveren da će za ambasadore u buduće svi više biti postavljani intelektualci nego političari.
- Kami je rekao: Pre 100 godina intelektualci su iz lože gledali borbe ljudi i životinja u areni. Danas mi više nismo u loži, nego u areni i borimo se sa životinjama. Videćemo da li ćemo prevariti životinje - kazao je Vegel.