Ubili su prevodioca njegove knjige, 30 godina živi pod PRETNJOM SMRTI - Salman Ruždi: ne žalim ni za čim!

Posle nekoliko decenija života provedenih u senci smrtne kazne koju mu je izrekao ajatolah Homeini, pisac Salman Ruždi prilično je prkosan. “Ne želim da živim skrivajući se”, rekao je u razgovoru za AFP. Piščev život zauvek se promenio tog 14. februara 1989, kada iranski duhovni vođa naredio Ruždijevu smrt, pošto je njegov roman “Satanski stihovi” proglasio svetogrđem.

U svojevrsnom obrnutom Danu zaljubljenih, Teheran je fetvu obnavljao godinu za godinom. Ruždi, za kojeg neki kažu da je najveći indijski pisac nakon Tagore, proveo je 13 godina živeći pod lažnim imenom i sa stalnom policijskom zaštitom.

“Tada mi je bila 41 godina, sada mi je 71. Sada su stvari u redu”, rekao je. “Živimo u svetu u kojem se stvari menjaju jako brzo. A moj "predmet" je dosta star. Danas ima mnogo drugih stvari kojih se treba bojati i drugih ljudi koje žele da ubiju”, dodao je snuždeno.

Ruždi je prestao da koristi lažno ime nekoliko meseci nakon 11. septembra 2001, tri godine nakon što je tadašnji iranski predsednik Muhamed Hatami izjavio da je fetva više ne važi. Homeinijev naslednik Ali Hamenei nikada je, međutim, nije službeno povukao.

To je razlog što je policija bila ispred vrata kancelarije njegovog francuskog izdavača dok je razgovarao s novinarima AFP-a. On kaže da u Njujorku, gde živi dve decenije, vodi normalan život ("Vozim se podzemnom železnicom"). 

 “Satanski stihovi” bili su peta Ruždijeva knjiga, a u međuvremenu ih je napisao još trinaest.

Crne godine nasilnih protesta, kovanja planova da ga ubiju, ubistvo jednog od prevodilaca romana i ranjavanje još dvoje, “sada izgledaju kao davna prošlost”, kaže Ruždi. “Islam tada nije bio tema. Niko nije mislio o islamu na taj način”, rekao je, opisujući vreme kada je knjiga nastala.

Ali čak i tako, roman je bio uveliko pogrešno protumačen. “To je u stvari knjiga o južnoazijskim imigrantima u Londonu”, kaže Ruždi. “Ljudi na Zapadu su sada mnogo informisaniji nego što su bili”, dodao je. Ruždijev prijatelj, britansko-pakistanski picac Hanif Kurejši tvrdi da niko danas ne bi imao hrabrosti da napiše Satanske stihove, a kamoli da ih objaviti.

Ali čak i on kaže da nije naslućivao kakvu će haos roman izazvati kad je pročitao primerak pre objave. “Nisam primetio ništa što bi moglo da isprovocira fundamentaliste. Smatrao sam to romanom o psihozi, novom dobu i promenama”.

Međutim, bes koji je roman izazvao bio je prekretnica u usponu političkog islama. Indijski autor i novinar Salil Tripati nada se da bi veliki izdavači i danas imali hrabrosti da štamšaju nešto slično Satanskih stihova.

“Nisam potpuno izgubio nadu, ali nema sumnje da je Ruždijev slučaj izazvao mentalnu kočnicu. Mnoge teme se danas smatraju tabuom”, kazao je. “U Indiji je hinduski nacionalizam i ljudi su vrlo oprezni kada govore o hinduskim bogovima i boginjama, jer ne znate što može da vam se dogodi”, naglašava Tripathi.

Danas zastrašivanje ne proglašavaju vlade, nego ga sprovodi vojska sledbenika, kaže Tripati sugerišući da sveštenstvo samo treba da nahuška gnevne mase da uzmu stvar u svoje ruke. “Piscima je to zastrašujući sudar sa stvarnošću. Ako muslimani mogu da isposluju zabranu karikatura u Danskoj, zašto u Indiji ili Pakistanu ne bi zabranili da hrišćanski ili indijski pisac kaže to ili to”, rekao je Tripati.

Ruždi na sve to gleda pomalo filozofski. Na pitanje da li je trebalo da napiše knjigu, odgovara: “Zauzimam poziciju Edit Pjaf, ‘Je ne regrette rien’ (Ne žalim ni za čim)”, citirajući slavnu pesmu francuske šansonjerke.