Vesna Šašić: Želimo da Somborski filmski festival izgradi karakter regionalno značajne manifestacije

Treće festivalsko izdanje biće održano od 13. do 16. jula u organizaciji Kulturnog centra „Laza Kostić“, a na repertoaru će se naći 15 filmova u pet selekcija: Glavni program, Selekcija mladih autora, Panorama švedskih filmova, Kad bi Sombor bio Holivud i Filmski matine za decu. Pored filmova, u planu je i bogat prateći program sa koncertima, promocijama knjiga, filmova i radionicama. Iza ove manifestacije stoji direktorica Kulturnog centra „Laza Kostić” i samog festivala, glumica Vesna Šašić.

Prošle godine je Somborski filmski festival bio suočen sa organizacionim poteškoćama zbog pandemije, koja se sada, barem trenutno, primirila. Koliko je bilo teško organizovati ovogodišnji festival i šta je za vas bio najveći izazov?

Kako se ispostavilo, vakcina ne samo da spašava živote, već i društveni i kulturni život generalno. Prošle godine smo uložili mnogo truda da podignemo filmski festival u Somboru na viši nivo i nastavimo da ističemo potencijal Sombora kao budućeg filmskog centra. Termin održavanja je najpre pomeren, dok je poslednji pokušaj realizacije ovog značajnog somborskog festivala potpuno poklekao pred talasima pandemije. Hrabro smo ušli u planove i pripreme ovogodišnjeg izdanja festivala. 

Uzbuđeni smo, poslednje manifestacije koje smo organizovali jasno pokazuju da su ljudi željni ovakvih događaja. Bili smo kao na iglama, uplašeni da nam se ne ponovi scenario iz 2020. godine, ali zahvaljujući najpre uspešnom sprovođenju vakcinacije u Somboru i Srbiji uopšteno, zatim ogromnoj podršci gradskih vlasti, sedma umetnost će obeležiti špic leta u našem gradu. 

I za ovu godinu je najavljena Panorama švedskog filma. Kako je započela saradnja sa švedskom ambasadom na programu i koliko festival ima prostora da kroz ovakve saradnje sa institucijama stranih zemalja u Srbiji gradi program i učini ga raznovrsnim i relevantnim?

Saradnja između Ambasade Švedske u Srbiji i Grada počela je pre nekoliko godina. Rezultati su bili vidljivi i kroz programe koje su Kulturni centar i druge ustanove kulture – na primer Gradska biblioteka „Karlo Bijelicki“, predstavili tokom prethodnih meseci i godina.  Dobra komunikacija je nastavljena i ove godine ćemo u sklopu selekcije „Panorama švedskog filma“ prikazati dva naslova - Brit-Mari je bila tu (režija: Tuva Novotny) i Sune vs. Sune (režija: Jon Holmberg). 

Koncept festivala je zamišljen tako da u prvom planu bude promocija domaćeg filmskog stvaralaštva, ali je takođe neophodno ponuditi raznovrsnu paletu filmova i pogoditi ukuse svih ljubitelja filmova i filmskih znalaca koji posete festival. Takođe, publika će imati priliku da uživa u ostvarenjima autora iz Nemačke, Rumunije, Hrvatske i BiH. Želimo da festival polako izgrađuje karakter regionalno značajne manifestacije, a zašto da ne i međunarodno prihvaćenog programa. Pred nama je dug put i koraci koje pravimo u prvim godinama su najvažniji. 

Jedna od selekcija zove se “Kad bi Sombor bio Holivud”. I bez ulaženja u sam odabir selektora, intrigira naziv selekcije i želja da Sombor dobije mesto na filmskoj mapi Srbije. Koliko je za festival važno nasleđe Ernesta Bošnjaka i koliko ga je danas moguće revitalizovati? Može li Sombor iznedriti “nove Erneste Bošnjake”?

Važno uporište za osnivanje ovako koncipiranog festivala pronađeno je u vizionarskom filmskom radu Ernesta Bošnjaka, jednog od pionira kinematografije Srednje Evrope. Nasleđe koje nam je Bošnjak ostavio, kao i specifične kulturalne odlike Sombora – grada koji spaja različite nacije, podstakli su Gradsku upravu da posle gotovo punog veka nastavi da ostvaruje san čoveka čije je ime upisano zlatnim slovima u istoriju kinematografije. 

Kulturni centar je prepoznat kao organizator, festival polako kreira svoj šarm, svoju prepoznatljivost, a važan segment iste jeste selekcija „Kad bi Sombor bio Holivud”. Sam naziv selekcije upućuje na san i viziju Ernesta Bošnjaka, tako da na ovaj način odajemo počast jednom od najslavnijih Somboraca, ali i predstavljamo filmove koji su na bilo koji način povezani sa našim gradom – snimani su u Somboru, među akterima filmova su Somborci, motivi filma su vezani za nekog od istaknutih Somboraca, ili su produkcija  i stvaranje filma vezani za naše sugrađane. Ove godine selekciju čine tri naslova: „Žućko-priča o Radivoju Koraću“ (režija: Gordan Matić), „Porajmos“ (režija: Gorčin Stojanović) i „Dara iz Jasenovca“ (režija: Predrag Antonijević)

Koliko je za festival važan prateći program, ali i okrenutost saradnji sa stručnim auditorijumom i filmskom strukom, uz “opštu populaciju” koja većinski dolazi da gleda filmove?

Publika nam je najvažnija i tokom kreiranja programa festivala osluškujemo preferencije sugrađana. Sa druge strane, saradnja sa institucijama kao što su Filmski centar Srbije i Niški kulturni centar, daje nam vetar u leđa, dok prateći programi i okupljanje istaknutih filmskih radnika jesu poseban začin u stvaranju festivalske atmosfere. Osim gledanja filmova, publika želi da učestvuje u razgovorima, da se susretne sa filmskim stvaraocima i radnicima, naročito glumcima. Želimo da približimo struku i publiku, jer filmski festival treba da ponudi svakom posetiocu osećaj da je deo sveta sedme umetnosti. Imajući u vidu da su Somborci poznati kao filmofili, naša dužnost je da obavimo zadatak na najbolji mogući naćin. 

Dolazite iz sveta glume. Koliko vam je to iskustvo značajno u organizovanju ovakvih događaja, ali i vođenju značajne institucije kulture?

Gluma je moj životni poziv, profesija kojoj sam posvetila veliki deo sebe. Pozorišne daske su i dalje mesto na kome se osećam kao da sam rođena. Ipak, moram priznati da mi je izuzetan izazov voditi ustanovu kao što je Kulturni centar. Naučila sam mnogo toga, otvorila nova profesionalna poglavlja. Postoje sličnosti, ali upravljanje ustanovom kulture koja predstavlja i promoviše sve vidove umetničkog izražavanja, možda je čak izazov većih dimenzija. 

Ako se osvrnem na prethodne dve godine i pogledam koliko toga smo uradili, puno mi je srce i neverovatno sam ponosna na mali, ali izuzetan tim ustanove kojom rukovodim. Svako pojedinačno je značajan deo tima, svako ima važnu ulogu i samo kao tim možemo izneti sve što organizujemo – likovne programe, muzičke, programe za decu i mlade, književne i, naravno, filmske koji su u fokusu u ovom trenutku. Nije uvek lako, ali ponos delimo kada na kraju svaku zamisao timski sprovedemo u program koji oduševi našu publiku. 

Filmski festival je jedan od najvećih izazova, možda u prvu ruku zato što je povezan sa mojom bazičnom delatnošću, ali i zbog prepreka koje nam je priredila pandemija tokom pokušaja prošlogodišnje organizacije, a najviše zbog želje Somboraca da imaju kvalitetan festival ovog tipa o kome će se pričati širom Srbije i regiona. 

Somborski filmski festival je još uvek mlad i polako se probija među mnogobrojnim filmskim festivalima širom Srbije. Kako vidite ovaj festival u perspektivi, za nekoliko godina? Gde je njegovo buduće mesto?

Ambicije su nam velike i želimo da Somborski filmski festival najpre postane  prestižna regionalna manifestacija, a zatim i međunarodna. Ipak, skoncentrisani smo na svaki korak koji nam predstoji i u ovom trenutku nam je najvažnije da predstojeće treće izdanje festivale bude po meri posetilaca, da okupimo filmadžije i da svi zajedno uživamo u somborskim filmskim danima.