Весна Шашић: Желимо да Сомборски филмски фестивал изгради карактер регионално значајне манифестације

Треће фестивалско издање биће одржано од 13. до 16. јула у организацији Културног центра „Лаза Костић“, а на репертоару ће се наћи 15 филмова у пет селекција: Главни програм, Селекција младих аутора, Панорама шведских филмова, Кад би Сомбор био Холивуд и Филмски матине за децу. Поред филмова, у плану је и богат пратећи програм са концертима, промоцијама књига, филмова и радионицама. Иза ове манифестације стоји директорица Културног центра „Лаза Костић” и самог фестивала, глумица Весна Шашић.

Прошле године је Сомборски филмски фестивал био суочен са организационим потешкоћама због пандемије, која се сада, барем тренутно, примирила. Колико је било тешко организовати овогодишњи фестивал и шта је за вас био највећи изазов?

Како се испоставило, вакцина не само да спашава животе, већ и друштвени и културни живот генерално. Прошле године смо уложили много труда да подигнемо филмски фестивал у Сомбору на виши ниво и наставимо да истичемо потенцијал Сомбора као будућег филмског центра. Термин одржавања је најпре померен, док је последњи покушај реализације овог значајног сомборског фестивала потпуно поклекао пред таласима пандемије. Храбро смо ушли у планове и припреме овогодишњег издања фестивала. 

Узбуђени смо, последње манифестације које смо организовали јасно показују да су људи жељни оваквих догађаја. Били смо као на иглама, уплашени да нам се не понови сценарио из 2020. године, али захваљујући најпре успешном спровођењу вакцинације у Сомбору и Србији уопштено, затим огромној подршци градских власти, седма уметност ће обележити шпиц лета у нашем граду. 

И за ову годину је најављена Панорама шведског филма. Како је започела сарадња са шведском амбасадом на програму и колико фестивал има простора да кроз овакве сарадње са институцијама страних земаља у Србији гради програм и учини га разноврсним и релевантним?

Сарадња између Амбасаде Шведске у Србији и Града почела је пре неколико година. Резултати су били видљиви и кроз програме које су Културни центар и друге установе културе – на пример Градска библиотека „Карло Бијелицки“, представили током претходних месеци и година.  Добра комуникација је настављена и ове године ћемо у склопу селекције „Панорама шведског филма“ приказати два наслова - Брит-Мари је била ту (режија: Тува Novotny) и Суне вс. Суне (режија: Јон Холмберг). 

Концепт фестивала је замишљен тако да у првом плану буде промоција домаћег филмског стваралаштва, али је такође неопходно понудити разноврсну палету филмова и погодити укусе свих љубитеља филмова и филмских зналаца који посете фестивал. Такође, публика ће имати прилику да ужива у остварењима аутора из Немачке, Румуније, Хрватске и БиХ. Желимо да фестивал полако изграђује карактер регионално значајне манифестације, а зашто да не и међународно прихваћеног програма. Пред нама је дуг пут и кораци које правимо у првим годинама су најважнији. 

Једна од селекција зове се “Кад би Сомбор био Холивуд”. И без улажења у сам одабир селектора, интригира назив селекције и жеља да Сомбор добије место на филмској мапи Србије. Колико је за фестивал важно наслеђе Ернеста Бошњака и колико га је данас могуће ревитализовати? Може ли Сомбор изнедрити “нове Ернесте Бошњаке”?

Важно упориште за оснивање овако конципираног фестивала пронађено је у визионарском филмском раду Ернеста Бошњака, једног од пионира кинематографије Средње Европе. Наслеђе које нам је Бошњак оставио, као и специфичне културалне одлике Сомбора – града који спаја различите нације, подстакли су Градску управу да после готово пуног века настави да остварује сан човека чије је име уписано златним словима у историју кинематографије. 

Културни центар је препознат као организатор, фестивал полако креира свој шарм, своју препознатљивост, а важан сегмент исте јесте селекција „Кад би Сомбор био Холивуд”. Сам назив селекције упућује на сан и визију Ернеста Бошњака, тако да на овај начин одајемо почаст једном од најславнијих Сомбораца, али и представљамо филмове који су на било који начин повезани са нашим градом – снимани су у Сомбору, међу актерима филмова су Сомборци, мотиви филма су везани за неког од истакнутих Сомбораца, или су продукција  и стварање филма везани за наше суграђане. Ове године селекцију чине три наслова: „Жућко-прича о Радивоју Кораћу“ (режија: Гордан Матић), „Порајмос“ (режија: Горчин Стојановић) и „Дара из Јасеновца“ (режија: Предраг Антонијевић)

Колико је за фестивал важан пратећи програм, али и окренутост сарадњи са стручним аудиторијумом и филмском струком, уз “општу популацију” која већински долази да гледа филмове?

Публика нам је најважнија и током креирања програма фестивала ослушкујемо преференције суграђана. Са друге стране, сарадња са институцијама као што су Филмски центар Србије и Нишки културни центар, даје нам ветар у леђа, док пратећи програми и окупљање истакнутих филмских радника јесу посебан зачин у стварању фестивалске атмосфере. Осим гледања филмова, публика жели да учествује у разговорима, да се сусретне са филмским ствараоцима и радницима, нарочито глумцима. Желимо да приближимо струку и публику, јер филмски фестивал треба да понуди сваком посетиоцу осећај да је део света седме уметности. Имајући у виду да су Сомборци познати као филмофили, наша дужност је да обавимо задатак на најбољи могући наћин. 

Долазите из света глуме. Колико вам је то искуство значајно у организовању оваквих догађаја, али и вођењу значајне институције културе?

Глума је мој животни позив, професија којој сам посветила велики део себе. Позоришне даске су и даље место на коме се осећам као да сам рођена. Ипак, морам признати да ми је изузетан изазов водити установу као што је Културни центар. Научила сам много тога, отворила нова професионална поглавља. Постоје сличности, али управљање установом културе која представља и промовише све видове уметничког изражавања, можда је чак изазов већих димензија. 

Ако се осврнем на претходне две године и погледам колико тога смо урадили, пуно ми је срце и невероватно сам поносна на мали, али изузетан тим установе којом руководим. Свако појединачно је значајан део тима, свако има важну улогу и само као тим можемо изнети све што организујемо – ликовне програме, музичке, програме за децу и младе, књижевне и, наравно, филмске који су у фокусу у овом тренутку. Није увек лако, али понос делимо када на крају сваку замисао тимски спроведемо у програм који одушеви нашу публику. 

Филмски фестивал је један од највећих изазова, можда у прву руку зато што је повезан са мојом базичном делатношћу, али и због препрека које нам је приредила пандемија током покушаја прошлогодишње организације, а највише због жеље Сомбораца да имају квалитетан фестивал овог типа о коме ће се причати широм Србије и региона. 

Сомборски филмски фестивал је још увек млад и полако се пробија међу многобројним филмским фестивалима широм Србије. Како видите овај фестивал у перспективи, за неколико година? Где је његово будуће место?

Амбиције су нам велике и желимо да Сомборски филмски фестивал најпре постане  престижна регионална манифестација, а затим и међународна. Ипак, сконцентрисани смо на сваки корак који нам предстоји и у овом тренутку нам је најважније да предстојеће треће издање фестивале буде по мери посетилаца, да окупимо филмаџије и да сви заједно уживамо у сомборским филмским данима.