ZABRANJENO PUŠENJE ZA SRBIJA DANAS: Volimo Beograd jer se nije ODREKAO PROŠLOSTI!

Datum za novo okupljanje sa Sejom Sexonom i društvom je 2. januar a mesto - Dom omladine u Beogradu. Tim povodom razgovarali smo sa jednim od osnivača kultne sarajevske grupe koji nam je rekao da mnogo voli da nastupa u srpskoj prestonici a evo i zašto.

- Sviđa mi se što Beograd nije odustao od svog nasljeđa. I mislim da su Beograd i Beograđani uradili sa tim pravu stvar. Danas je neki trend da život počinje od tih novih vlasti, tih nacionalnih elita i nekako oni ne priznaju ono što je rađeno timski, što je rađeno ranije u tom periodu Jugoslavije, a to je jedno ogromno kulturno nasljeđe. To je ogromno naslijeđe i rock’n’rolla i filma. To je jedna cijela kultura, koju mislim treba njegovati i poštovati bez obzira. Vrijeme ne počinje od nas i život ne počinje svaki put sa novim početkom. Talijani kada su ih pitali zašto nisu sklonili spomenik Musoliniju, rekli su pa mi da smo svim diktatorima sklonili spomenike ne bi bilo Rima i ne bi bilo Italije. Tako nekako mislim da ne bi bilo ni svih nas da nema tog naslijeđa koje jeste možda izašlo iz nekog režima koji nije bio demokratski i koji nije bio po svim civilizacijskim standardima, ali u svakom slučaju, iznjedrio je neke prekrasne stvari i pokazao je koliko zajedništvo i koliko saradnja može da bude velika i korisna. Danas u Beogradu ljudi ne zaziru od toga, ne zaziru ni od bendova, ne zaziru ni od filmova. To su druge sredine sticajem okolnosti i nekih traumi koje su u 90-tim dešavale, na neki način prekrižile i ostavile iza sebe, što vidimo iz recentnih događaja sa Radetom Šerbedžijom u Hrvatskoj. Kažem to je grad koji još uvijek njeguje tu tradiciju i mi često sviramo tu. I ne samo mi nego i razni bendovi iz ex Jugoslavije i mislim da je to jedna dobra tradicija i da od nje možemo imati samo koristi - rekao je Sejo Sexon.

Zašto ste odustali od tradicije da u Beogradu nastupate 29. novembra na Dan Republike? Otkud baš 2. januar 2017. u vašem tour rasporedu kada je o Beogradu reč?

- Prva zasjedanja AVNOJ-a nisu bila samo u Jajcu. Ona su bila i u Bihaću, bila su i u drugim gradovima, tako da smo, eto, i mi sebi dozvolili da ove godine 29. novembar, to jest AVNOJ, bude u Novom Sadu. I imali smo jedan prelijepi koncert pred Novosađanima, stvarno nezaboravan. I nastavit ćemo s tom tradicijom da se 29. novembar obilježava na raznim stazama revolucije. A zašto drugi dan... Pa bila je jedna inicijativa da iskoristimo dan u kome se puno ljudi vraća u Beograd, ljudi koji dolaze sa svih strana. Vjerujem da puno ljudi živi van Srbije, isto kao što puno Sarajlija živi van Sarajeva. Za nas Elvis J. Kurtović voli reći: “Sarajlija ima svugdje pa čak i u Sarajevu”. Eto, ovo je prilika da se ti ljudi skupe. To je datum kada ljudi dolaze, kada je puno ljudi koji vole taj neki ex-yu zvuk, koji vole tu tradiciju rock’n’rolla, pa eto, nadamo se da ćemo opravdati poziv saveznog kapitena.

Kada vam sada neko kaže Turneja 1984. po Jugoslaviji šta prvo pada na pamet?

- Fascinantno je da smo na toj turneji bili dosta praćeni i snimani od strane službi, što je izrodilo poznatu aferu “Crko maršal”, koja mi je u to doba bila trauma i mojoj familiji satjerala strah u kosti. Nama je nekako izgledalo da se nebo pomračilo i da je s našom karijerom gotovo, ali eto, sve se nekako završilo i danas smo tu. Ali kad gledam na to vrijeme, na neki način mi imponuje da su neki balavi klinci, sa nekim instrumentima iz DDR-a skrenuli toliku pažnju, da se čak oko njih napravi jedan montirani proces. To svakom umjetniku imponuje i to je dobra referenca za bavljenje politikom. Ako itko ima, kako bih rekao, dobar background za političku karijeru to smo mi.

Pre tačno 30 godina u Pušenje je ušao mladi i perspektivni Emir Kusturica. Kakav je bio na početku i kad ste videli da će postati filmski gazda jugoistočne Evrope?

- Emir je došao u jednom kritičnom trenutku za nas, baš vezano za aferu “Crko maršal”. Upotrijebio je svoje ime i lik i svoje veze da nas iščupa iz te situacije i bio je uvijek čovjek velike energije i velike karizme. I zaista je šteta što je postao državni umjetnik jer takva pozicija uvijek ima svoje i dobre i loše strane. Mislim da je on imao i snagu i talenta da i bez toga pravi karijeru.

Kako sada vidite period kada ste nastali, pošto ste se u duelima sa tada ogromnim Bijelim dugmetom i Indeksima izborili remi kod fanova? Ipak ste se ustoličili na lepoj poziciji u najjačem rok vremenu.

- Mislim da je za to puno više zaslužan taj neki trenutak smjene generacije. Generacija uvijek želi svoj bend pa makar imao snimak na osam kanala, pjevača koji ima hiper salivaciju i onako hoda u Maradoninom dresu bez glamura, bez produkcije, bez nekog zaleđa, čak i sa ozbiljnim političkim problemima, koji odmah donose i probleme sa medijima. Tako da je, rekao bih, to bio jedan sretan trenutak za nas, jer se dešavala jedna smjena generacija, jedna smjena estetika... Pojavio se punk, pojavio se new vave, pojavila se neka malo drugačija muzika i mi smo na tom talasu bili neki generacijski izbor.

Bili ste nepogrešivi proroci. Kako sada vidite svet u narednih pet godina? Donald Tramp, migranti, era tehnologije...šta će prvo krenuti nizbrdo?

- Nisam pobornik ovih apokaliptičnih teorija da će nešto puči. Ja nisam od onih koji od 2012. čekaju meteor, 2015. čekaju ISIL, 2016. čekaju Trumpa, 2019. čekaju Marsovce... Ja mislim da je ovo era izbora. U stvari, svi ljudi, pa i mi, imaju izbor da žive ili u svojim malim čahurama i u svojim malim svjetovima i da sa kivnjom i mržnjom gledaju sve oko sebe i druge ljude i druge prostore. Opet postoje ljudi koji i dan danas putuju, kreću se i šire neku dobru vibraciju. Ja pokušavam biti dio tog svijeta. Bili smo sinoć u Sloveniji, prekosutra smo u Skopju, iza toga smo u Beogradu, zatim smo u Sarajevu. Volim živjeti na taj način, volim gledati svijet kao mramornu ploču na kojoj vidiš linije, ali kada pređeš rukom preko nje, ne osjetiš nikakvu granicu i barijeru. Mislim da je internet dosta zaslužan za to, mislim da preko interneta možemo pronaći svoje istomišljenike, svoje srodne duše, ljudi mogu da se povežu i da nađu izlaz iz ovog mraka u koji nas šalje zvanična politika i zvanična ideologija. Često je slučaj da ljudi puno više žive na internetu jer su na njemu sretniji, jer imaju svoj paralelni svijet, imaju taj otok slobode gdje mogu komunicirati sa svijetom i ne zavise od svojih glupih država i svojih glupih vlastodržaca.

Poslednjih godina trend je ujedinjenje bivših članova velikih grupa zarad jedne lepe turneje ili čak albuma. Kako gledate na postavu Sexon, Nele, Ogi, Šeki, Zena, Munja..., da li je to ikada moguće realizovati?

- Mi smo, osim Neleta, imali taj reunion na jednom velikom koncertu koji možete vidjeti na internetu. Postavljen je čitav, čak smo uradili jedan singl za pjesmu “Stanje šoka” gdje su bili svi članovi Zabranjenog pušenja od prije rata. Mnogi sada i žive u Sarajevu pa nije problem da se skupimo, tako da smo napravili tu godišnjicu u Skenderiji, mjestu u čijim smo podrumima i počeli svoju karijeru i postoji jedan lijep video zapis i bavimo se čak i mišlju da ga izdamo.