ЗАБРАЊЕНО ПУШЕЊЕ ЗА СРБИЈА ДАНАС: Волимо Београд јер се није ОДРЕКАО ПРОШЛОСТИ!

Датум за ново окупљање са Сејом Sexonom и друштвом је 2. јануар а место - Дом омладине у Београду. Тим поводом разговарали смо са једним од оснивача култне сарајевске групе који нам је рекао да много воли да наступа у српској престоници а ево и зашто.

- Свиђа ми се што Београд није одустао од свог насљеђа. И мислим да су Београд и Београђани урадили са тим праву ствар. Данас је неки тренд да живот почиње од тих нових власти, тих националних елита и некако они не признају оно што је рађено тимски, што је рађено раније у том периоду Југославије, а то је једно огромно културно насљеђе. То је огромно наслијеђе и rock’n’rolla и филма. То је једна цијела култура, коју мислим треба његовати и поштовати без обзира. Вријеме не почиње од нас и живот не почиње сваки пут са новим почетком. Талијани када су их питали зашто нису склонили споменик Мусолинију, рекли су па ми да смо свим диктаторима склонили споменике не би било Рима и не би било Италије. Тако некако мислим да не би било ни свих нас да нема тог наслијеђа које јесте можда изашло из неког режима који није био демократски и који није био по свим цивилизацијским стандардима, али у сваком случају, изњедрио је неке прекрасне ствари и показао је колико заједништво и колико сарадња може да буде велика и корисна. Данас у Београду људи не зазиру од тога, не зазиру ни од бендова, не зазиру ни од филмова. То су друге средине стицајем околности и неких трауми које су у 90-тим дешавале, на неки начин прекрижиле и оставиле иза себе, што видимо из рецентних догађаја са Радетом Шербеџијом у Хрватској. Кажем то је град који још увијек његује ту традицију и ми често свирамо ту. И не само ми него и разни бендови из ex Jugoslavije и мислим да је то једна добра традиција и да од ње можемо имати само користи - рекао је Сејо Sexon.

Зашто сте одустали од традиције да у Београду наступате 29. новембра на Дан Републике? Откуд баш 2. јануар 2017. у вашем тоур распореду када је о Београду реч?

- Прва засједања АВНОЈ-а нису била само у Јајцу. Она су била и у Бихаћу, била су и у другим градовима, тако да смо, ето, и ми себи дозволили да ове године 29. новембар, то јест АВНОЈ, буде у Новом Саду. И имали смо један прелијепи концерт пред Новосађанима, стварно незабораван. И наставит ћемо с том традицијом да се 29. новембар обиљежава на разним стазама револуције. А зашто други дан... Па била је једна иницијатива да искористимо дан у коме се пуно људи враћа у Београд, људи који долазе са свих страна. Вјерујем да пуно људи живи ван Србије, исто као што пуно Сарајлија живи ван Сарајева. За нас Елвис Ј. Куртовић воли рећи: “Сарајлија има свугђе па чак и у Сарајеву”. Ето, ово је прилика да се ти људи скупе. То је датум када људи долазе, када је пуно људи који воле тај неки ex-yu звук, који воле ту традицију rock’n’rolla, па ето, надамо се да ћемо оправдати позив савезног капитена.

Када вам сада неко каже Турнеја 1984. по Југославији шта прво пада на памет?

- Фасцинантно је да смо на тој турнеји били доста праћени и снимани од стране служби, што је изродило познату аферу “Црко маршал”, која ми је у то доба била траума и мојој фамилији сатјерала страх у кости. Нама је некако изгледало да се небо помрачило и да је с нашом каријером готово, али ето, све се некако завршило и данас смо ту. Али кад гледам на то вријеме, на неки начин ми импонује да су неки балави клинци, са неким инструментима из DDR-a скренули толику пажњу, да се чак око њих направи један монтирани процес. То сваком умјетнику импонује и то је добра референца за бављење политиком. Ако итко има, како бих рекао, добар бацкгроунд за политичку каријеру то смо ми.

Пре тачно 30 година у Пушење је ушао млади и перспективни Емир Кустурица. Какав је био на почетку и кад сте видели да ће постати филмски газда југоисточне Европе?

- Емир је дошао у једном критичном тренутку за нас, баш везано за аферу “Црко маршал”. Употријебио је своје име и лик и своје везе да нас ишчупа из те ситуације и био је увијек човјек велике енергије и велике каризме. И заиста је штета што је постао државни умјетник јер таква позиција увијек има своје и добре и лоше стране. Мислим да је он имао и снагу и талента да и без тога прави каријеру.

Како сада видите период када сте настали, пошто сте се у дуелима са тада огромним Бијелим дугметом и Индексима изборили реми код фанова? Ипак сте се устоличили на лепој позицији у најјачем рок времену.

- Мислим да је за то пуно више заслужан тај неки тренутак смјене генерације. Генерација увијек жели свој бенд па макар имао снимак на осам канала, пјевача који има хипер саливацију и онако хода у Марадонином дресу без гламура, без продукције, без неког залеђа, чак и са озбиљним политичким проблемима, који одмах доносе и проблеме са медијима. Тако да је, рекао бих, то био један сретан тренутак за нас, јер се дешавала једна смјена генерација, једна смјена естетика... Појавио се пунк, појавио се new ваве, појавила се нека мало другачија музика и ми смо на том таласу били неки генерацијски избор.

Били сте непогрешиви пророци. Како сада видите свет у наредних пет година? Доналд Трамп, мигранти, ера технологије...шта ће прво кренути низбрдо?

- Нисам поборник ових апокалиптичних теорија да ће нешто пучи. Ја нисам од оних који од 2012. чекају метеор, 2015. чекају ИСИЛ, 2016. чекају Трумпа, 2019. чекају Марсовце... Ја мислим да је ово ера избора. У ствари, сви људи, па и ми, имају избор да живе или у својим малим чахурама и у својим малим свјетовима и да са кивњом и мржњом гледају све око себе и друге људе и друге просторе. Опет постоје људи који и дан данас путују, крећу се и шире неку добру вибрацију. Ја покушавам бити дио тог свијета. Били смо синоћ у Словенији, прекосутра смо у Скопју, иза тога смо у Београду, затим смо у Сарајеву. Волим живјети на тај начин, волим гледати свијет као мраморну плочу на којој видиш линије, али када пређеш руком преко ње, не осјетиш никакву границу и баријеру. Мислим да је интернет доста заслужан за то, мислим да преко интернета можемо пронаћи своје истомишљенике, своје сродне душе, људи могу да се повежу и да нађу излаз из овог мрака у који нас шаље званична политика и званична идеологија. Често је случај да људи пуно више живе на интернету јер су на њему сретнији, јер имају свој паралелни свијет, имају тај оток слободе гђе могу комуницирати са свијетом и не зависе од својих глупих држава и својих глупих властодржаца.

Последњих година тренд је уједињење бивших чланова великих група зарад једне лепе турнеје или чак албума. Како гледате на поставу Sexon, Неле, Оги, Шеки, Зена, Муња..., да ли је то икада могуће реализовати?

- Ми смо, осим Нелета, имали тај реунион на једном великом концерту који можете видјети на интернету. Постављен је читав, чак смо урадили један сингл за пјесму “Стање шока” гдје су били сви чланови Забрањеног пушења од прије рата. Многи сада и живе у Сарајеву па није проблем да се скупимо, тако да смо направили ту годишњицу у Скендерији, мјесту у чијим смо подрумима и почели своју каријеру и постоји један лијеп видео запис и бавимо се чак и мишљу да га издамо.