Zašto imamo potrebu da nekoga volimo?
Ne sećam se kada sam imao iskreniji razgovor.
Dobro jutro, ljubavi!
Juče sam ceo dan postojao sa njom. Par ulica od njene ima jedan poligon pa sam je učio da vozi auto. Dobro joj ide, lepa je u tome. Nervozna je, ali se trudi da izgleda smireno. Ja pokušavam da je nasmejem da ne bi bila nervozna i uspevam u tome. Kada smo se vratili kući, uzeli smo da pravimo ručak. Ona bi vam sada rekla da sam samo ja pravio ručak, ali nisam, i ona je sa mnom pravila i pomagala mi, mnogo. Posle ručka smo dremnuli jer ne postoji ništa lepše nego posle ručka dremnuti na pola sata, sat.
Popili smo kafu nakon toga, u tišini i kroz poneki ošamućen osmeh, kao da kažemo: „Ej, vidi nas, srećni smo!“.
Imali smo smislen razgovor. Pričali smo o omiljenim bojama, šta one predstavljaju i kako utiču na nas, o omiljenim mestima u gradu, velikim željama našeg života, o tome kako na čoveka utiču dan i noć, kakvi smo kada ostanemo sami. Dugo smo razgovarali i o smislu ljubavi, kakva je nekada bila, a kakva je u današnje vreme, zašto postoji u ljudima ta potreba da voliš nekoga. Ne sećam se kada sam imao iskreniji razgovor.
Nakon toga smo zaspali, ona na jednoj strani uz mene, ja na ivici kreveta. Dugo nisam lepše spavao.
#BananeSuZdrave #SanjarSaMeseca
