Зашто имамо потребу да некога волимо?

Добро јутро, љубави!

Јуче сам цео дан постојао са њом. Пар улица од њене има један полигон па сам је учио да вози ауто. Добро јој иде, лепа је у томе. Нервозна је, али се труди да изгледа смирено. Ја покушавам да је насмејем да не би била нервозна и успевам у томе. Када смо се вратили кући, узели смо да правимо ручак. Она би вам сада рекла да сам само ја правио ручак, али нисам, и она је са мном правила и помагала ми, много. После ручка смо дремнули јер не постоји ништа лепше него после ручка дремнути на пола сата, сат.
Попили смо кафу након тога, у тишини и кроз понеки ошамућен осмех, као да кажемо: „Еј, види нас, срећни смо!“.

Имали смо смислен разговор. Причали смо о омиљеним бојама, шта оне представљају и како утичу на нас, о омиљеним местима у граду, великим жељама нашег живота, о томе како на човека утичу дан и ноћ, какви смо када останемо сами. Дуго смо разговарали и о смислу љубави, каква је некада била, а каква је у данашње време, зашто постоји у људима та потреба да волиш некога. Не сећам се када сам имао искренији разговор. 

Након тога смо заспали, она на једној страни уз мене, ја на ивици кревета. Дуго нисам лепше спавао.

#BananeSuZdrave #SanjarSaMeseca