ČUVENI KOMIČAR MUŠKI PODNOSI GUBITAK: Supruga mi je umrla, evo kako se snalazim kao samohrani otac
Herojski prihvata situaciju
Amarički komičar, glumac i pisac Paton Osvalt ove godine je postao samohrani otac. Njegova supruga, spisateljica krimića Mišele Meknamara, umrla je u 46. godini. Osvalt je nekoliko meseci posle smrti supruge napisao emotivno pismo u kojemu je opisao sve što proživljava muškarac kada ostane sam sa detetom, a njegovu ispovest prenosimo u celosti:
"Pre pet meseci i deset dana postao sam samohrani otac. Bio sam druga polovina fantastičnog roditeljskog tima, osim što nismo bili jednaki. Mišel je bila osoba koja sprovodi stvari, istraživač, planer, izvršni čovek. Ja sam bio roktalo, kancelarijski asistent, osoba koja sledi instrukcije. Ja sam radio proveravanja pre nego što bismo izašli iz hotelske sobe i proveravao liste s popisom koje treba poneti i napraviti pre školskih obveza i ukrcavanja na avion. Ali Mišel je sastavljala te liste.
Znala je kako da iskoristi moj opsesivno-kompulsivni poremećaj za porodično dobro. A njene veštine supermame bile su samo deo njenog briljantnog uma - crnog dragulja koji je bila - istinski kriminalistički novinar, neumorni pretraživač napola zaboravljenih činjenica, onlajn detektiv i izrađivač veličanstvene proze o ubistvima. Veselio sam se što ću provesti ceo život sanajoriginalnijim umom koji sam ikad sreo.
MOŽE LI SE OVO PRAŠTATI? Otkriveno sa kakvim muškarcima žene najčešće varaju svoje muževe
A sad? Nema je. Nema je.
Osećaj je kao da osoba koja je dobila ulogu s jednom rečenicom odjednom mora da nosi epski film pošto je zvezda tog filma izbrisana sa ekrana. Ne mogu to. Ne mogu to. Ne mogu to. Želim da se ugasim iz ovog sveta i sakriti pod prekrivačem i nikad ne izađem iz kuće, a našu ćerku Elis pošaljem da živi sa rođacima u Čikagu jer je oni neće sj.... kao što znam da ja hoću. Neka mi neko pomogne! Ne mogu to. Ne mogu to. Ne mogu to.
A onda se setim kad sam postao otac - kad smo Mišel i ja postali roditelji zajedno. Osetio sam taj isti strah. Čeznuo sam za istim tim povlačenjem. Ali nekako sam uspeo, dišući na pola i smotano koračajući napred. Pritom sam zeznuo puno stvari - mi smo zeznuli puno stvari, Mišel i ja - ali s vremenom smo to savladali. Shvatili smo to. Ili našu verziju "toga".
Pa razmišljam još dalje. Onda kad smo se Mišel i ja venčali. Nekako sam uspeo da osvojim ženu daleko izvan moje lige, finansijski, izgledom, inteligencijom i posebnošću. I tada sam osetio isti taj teror i potrebu da se vratim na staro, na sigurnost onog poznatog, životu glumca komedija bez obaveza u njegovim 20-ima i 30-ima u Los Anđelesu. Ali uspeo sam i to.
GOSPODAR MRGUDA: Nije hteo da priča sa ženom celih 20 GODINA - a tek da čujete razlog! (VIDEO)
Nikad nećete biti spremni za ništa što treba da učinite, nikad. Ne prvi put. Treniranje i praksa padaju u vodu sekundu pošto upoznaju iskustvo. Ali bićete bolje. To je moje subjektivno znanje. Ovo je moj prvi put da sam samohrani otac. Izgubio sam formulare za školu. Zaboravio sam da napunim frižider namirnicama koje volim. Nestalo joj je čarapa. Nestalo je i meni čarapa. To je sr... i zamorno je svaki put kad pogrešim, ali svet nastavlja da se vrti. Kažem "ups, moja greška", popravim to i nastavim da se kotrljam napred. Sad znam gde da kupim čarape koje ona voli. Zamolio sam dvoje roditelja u njenoj školi da mi pomognu da ispunim formulare i raspored.
Postajem sve bolji u pronalaženju vikend-aktivnosti i organizovanju igranja i upravljanjem vremena da bih sebe i nju odvezao gde treba da budemo svaki dan. Radim kreativan posao, ali živim praktičan život. Ako mogu da uveriti klub stand-ap komedije pun indiferentnih pijanaca da me zavoli mogu i da spremim svoju ćerku za fudbal subotom ujutro.
Nastaviću da idem napred, da izgledam glupo i smotano i neiskusno na prvu, s vremenom shvaćajući stvari, do sledeće nepoznate situacije i do sledećeg poda koji će mi iskliznuti pod nogama sve dok ne bude podova. Ne znam kakav ste vi samohrani otac, ako to uopšte i jeste i hoćete li ikada biti. Ako ste udovac ili razvedeni, usvojili ste ili imate starije dete. Ako osećate bilo kakav strah ili sumnju u sebe, uverite sami sebe činjenicom da JA radim ovo. JA. Provedite sat vremena sa mnom. Ja ne mogu da vozim auto sa menjačem. Ne znam da napravim kajganu. Ne znam da klizam. Ali radim ovo. Očinstvo. Odgovoran sam za drugo ljudsko biće. Zato, možete to. Obećavam.
Sa vam pokažem da sam napredovao i u psihičkom smislu? Lagao sam vas. Jer ništa od ovoga nije za vas. To je za Elis. Idem napred - smotano, glupo, slepo - zbog osobe kakva je Elis. Ima toliko od Mišel u sebi. A Mišel je živela njen život idući napred. I vukla je mene sa sobom napred. Kao što znam da će i Elis učiniti. Zato ću i ja jednostavno da idem napred. Zato da bih mogao da budem sa tobom, ako ti zatrebam, Elis.
Jer, ti si potrebna meni.
Ja ovo mogu. Ja ovo mogu. Ja ovo mogu. Zbog tebe, Elis."
Paton je, inače, i pre ovog eseja otvoreno, duhovito i hrabro sa javnosti delio svoje osećanja posle smrti supruge, a ovde možete pogledati jedan od intervjua u kojima je govorio o tome kroz šta prolazi: