Usvojena nova pravila trgovine karbonskim kreditima

Ovom odlukom regulisana je trgovina ugljeničnim ili karbonskim kreditima koje su do sada koristile pretežno kompanije koje su želele da postignu nultu emisiju kako bi prikazale da su karbonski neutralne, preneo je francuski Figaro.

Kako list navodi, ovo tržište je do sada izmicalo svim međunarodnim propisima, a obeležili su ga mnogi skandali.

U pitanju je tržište emisijama ugljen-dioksida na kojima kompanije kupuju i prodaju karbonske kredite - svojevrsne sertifikate koji im dozvoljavaju da emituju određenu količinu zagađenja.

Sada će bogate zemlje koje su mahom zagađivači, da bi ispunile klimatske ciljeve dogovorene Pariskim sporazumom, moći da kupuju karbonske kredite, ili da direktno prepisuju transakcije drugim zemljama koje su te ciljeve premašile.
    
Eksperti strahuju da bi takvi mehanizmi mogli da dozvole nekim državama da sebe prikažu boljim nego što jesu u pogledu ispunjenja klimatskih ciljeva.

Zemlje u razvoju, uglavnom u Africi i Aziji, zavise, međutim, u velikoj meri od takvih dogovora kako bi sebi obezbedile međunarodne finansije.

To konkretno znači da će bogate zemlje finansirati aktivnosti u siromašnijim zemljama koje smanjuju štetne emisije gasova kao što su sadnja drveća, zamena termalnih vozila električnim ili smanjena upotreba uglja.

Cilj ovih mera je da bogate zemlje zatim mogu da prijave redukciju štetnih emisija kao sopstveni karbonski otisak.

U toj oblasti je Švajcarska među pionirskim zemljama, a potpisala je sporazume sa Ganom o redukciji emisija metana iz otpada, kao i sa Tajlandom gde će finansirati električne autobuse.

“Važno je da smanjimo što brže štetne emisije, a ako imamo mogućnost da to uradimo u inostranstvu i istovremeno im pomognemo, onda su u toj situaciji svi na dobitku”, rekao je švajcarski ministar ekologije Albert Rosti na samitu COP29, nakon što su učesnici skupa usvojili nove standarde koji uređuju tržište trgovine karbonskim kreditima.