ZASTRAŠUJUĆA PROGNOZA: 30 miliona ljudi u SMRTNOJ OPASNOSTI!

Istraživači su do ove cifre došli koristeći najmodernije numeričke simulacije kako bi procenili mortalitet izazvan ekstremnim temperaturama i zagađenjem vazduha, preneo je Dejli mejl.

"2000-ih godina je oko 1,6 milion ljudi umiralo svake godine usled ekstremnih vrućina ili hladnoće", rekao je vođa istraživanja Andrea Pozer i dodao da će se do kraja ovog veka ta cifra najverovatnije uvećati sedam puta i dostići broj od 10,8 miliona žrtava.

Tokom 2000-ih od posledica zagađenja vazduha umiralo je oko 4,1 milion ljudi godišnje, dok će  taj broj do kraja stoleća skočiti na čak 19,5 miliona ljudi, dodali su istraživači.

Studija je objavljena neposredno nakon što je izveštaj UN upozorio da planeti Zemlji u ovom veku preti katastrofalno povećanje temperature od 3,1 stepeni Celzijusa.

Istraživači su svoje proračune zasnovali na projekcijama  za period od 2000. do 2090. godine, analizirajući intervale od 10 godina, a podaci pokazuju da će verovatni biti velikih razlika u broju umrlih u zavisnosti od regiona.

Kako studija predviđa, najteže će biti pogođeni Južna i Istočna Azija, čemu će posebno doprineti ostarela populacija i ekstremno zagađenje vazduha.

Nasuprot tome, u regionima gde su prihodi visoki, kao što su Zapadna Evropa, Severna Amerika, Australazija i Pacifički deo Azije, broj smrtnih slučajeva od posledica klimatskih promena biće veći nego onaj izazvan zagađenjem.

U zemljama poput SAD, Engleske, Francuske, Japana i Novog Zelanda taj trend se već ostvaruje, a eksperti upozoravaju da će se vremenom on samo povećavati, pri čemu će ekstremne temperature biti veći rizik od zagađenosti vazduha.

To će važiti i za zemlje Centralne i Istočne Evrope kao što su Poljska i Rumunija, kao i za delove Južne Amerike.

Istovremeno, nivo mora bi mogao porasti za čak 1,2 metra do 2300. godine, čak iako se ispune ciljevi zadati na Pariskoj konferenciji o klimi 2015., upozorili su naučnici.

Istraživači se nadaju da će najnovija studija istaći hitnost potrebe za akcijom kako bi se ublažile posledice klimatskih promena.

Nijedna od skoro 200 vlada koje su potpisale Pariski sporazum o klimi nije na putu da ispuni obećane ciljeve, navodi Dejli mejl, podsećajući da je jedan od tih ciljeva bilo i smanjenje emisije štetnih gasova na nulu u drugoj polovini ovog veka.