Ambasador Finske Niklas Lindkvist: Naše društvo izgrađeno je putem ekološke prihvatljivosti

Kako je Finska napredovala u oblastima obnovljive energije i ekologije? Možete li opisati neke ključne inicijative i rezultate?

- Finska je jedna od preteča u Evropskoj uniji u potrazi za klimatskom neutralnošću i pametnom energijom. Oko 42% celokupne energije u Finskoj već se proizvodi iz obnovljivih izvora, od čega obnovljivo drvo predstavlja najveći izvor (28%). Finska ima za cilj 50% udela energije iz obnovljivih izvora u bruto krajnjoj potrošnji energije do 2030. Cilj je da bude bez uglja u proizvodnji energije do 2030. godine, klimatski neutralna 2035. i da se smanji emisija gasova sa efektima staklene bašte za 90-95% do 2050. godine. Svi ovi ciljevi i planovi su navedeni u našoj Energetskoj i klimatskoj strategiji.
Finska nema upotrebljiva stara fosilna energetska ležišta kao što su nafta i ugalj. Umesto toga, fokusirali smo se na druge dostupne izvore energije. Trenutno se oslanjamo na mešavinu izvora energije koja uključuje nuklearnu, hidro, vetar, solarnu i bioenergiju. Hladna klima nas je naterala da razvijemo efikasna i pametna rešenja, kao što su pametno daljinsko grejanje i pametne mreže. U mnogim slučajevima, daljinsko grejanje koristi „otpadnu“ toplotu iz industrije za grejanje domova
Finsko zakonodavstvo u oblasti zaštite životne sredine ima snažno uporište u istraživanju. Saradnja koja prelazi granice sektora i disciplina je ključni koncept. Donošenje odluka je zasnovano na nauci i saradnji. Kreatori politike i istraživači formiraju naučne radne grupe kako bi podržali izradu zakona, kao i nacionalnih strategija. Dobar primer kolaborativne prirode našeg donošenja odluka je Helsinški energetski izazov, globalno takmičenje koje je održano 2020-2021. Cilj je bio da se pronađe način za dekarbonizaciju grejanja Helsinkija, koristeći što manje biomase. Izazov je stvorio nove vrste saradnje i pokazao da se grejanje bez emisija može postići sa mnogo različitih vrsta rešenja.

Koje su karakteristike pametnih gradova u Finskoj i kako se primenjuju u kontekstu održivog razvoja?

- Naše pametno, bezbedno i održivo društvo izgrađeno je putem digitalizacije, ekološke prihvatljivosti i fokusa na građane. Finska klima, ljubav prema tehnologiji i nordijska država blagostanja odigrali su ulogu u razvoju pametnih gradova u Finskoj.
Pametna energija i zgrade, pametan transport i mobilnost, i usluge povezane sa ovim temama karakteristični su elementi finskog pametnog grada. Prilazimo konceptu kroz digitalizaciju i održivost sa građaninom u centru. Ovo nam pomaže da izgradimo održiv ekonomski rast uz promovisanje funkcionalnog i bezbednog društva.
Jedna od ključnih stvari finskog koncepta pametnog grada je ekosistem. Kompanije, vlada, akademska zajednica i građani rade zajedno na stvaranju rešenja. Vlada daje podsticaje, univerzitetski profesori su željni da rade sa korporacijama, a građani su srećni što su deo procesa razvoja, jer uglavnom imaju koristi od rezultata.
Finska je bila poligon za neka rešenja za pametne gradove, koja su se potom proširila po celom svetu, kao što je koncept mobilnosti kao usluge (MaaS). Rešenja obično koriste digitalnu infrastrukturu, deljenje podataka i ekonomiju otvorene platforme. Uspeh je postignut činjenicom da mnogi finski gradovi služe kao poligoni za rešenja pametnih gradova. To znači da se nove usluge i tehnologije razvijaju i testiraju zajedno sa gradom, kompanijama, istraživačima i stanovnicima u stvarnom urbanom okruženju.
Finska će tokom 2025. godine, zajedno sa ostalim nordijskim ambasadama u Beogradu i Nordijskom poslovnom alijansom, organizovati niz događaja o pametnim gradovima u Srbiji i Crnoj Gori. Cilj nam je da se bavimo transformacijom gradova negovanjem znanja, inovacija, čistih tehnologija i inkluzivnosti. Takođe imamo za cilj da podignemo svest među lokalnim donosiocima odluka i preduzećima da zajedno rade na postizanju zdravije životne sredine za sve građane uz razvoj održive ekonomije. Delimo nordijsko znanje i gradimo partnerstvo sa srpskim i crnogorskim institucijama i kompanijama.

Koja iskustva dele druge evropske zemlje u primeni solarnih tehnologija i ekoloških principa, i kako je Finska integrisala ove principe u svoj razvoj?

- Finska je, zajedno sa ostalim zemljama EU, posvećena cilju Evropske unije da postigne barem 42,5% obnovljive energije do 2030. godine i da bude klimatski neutralna do 2050. Energetski sektor u EU odgovoran je za više od 75% emisija sa efektima staklene bašte u EU. Zemlje EU su dugo bile lideri u primeni solarne energije. Solarna energija je važan deo tranzicije EU na čistiju energiju, u okviru Evropskog zelenog dogovora i plana REPowerEU.
Solarna energija u Finskoj se pojavljuje kao komplementaran izvor energije, uz podršku vladinih politika, uprkos geografskim izazovima. Kao što znate, Finska se nalazi u najsevernijem delu Evrope, gde je svetlosni deo dana veoma kratak zimi, a veoma dug leti. Ovo naravno utiče na našu proizvodnju solarne energije i stvara sezonsku neusklađenost između ponude i potražnje. Međutim, rastući tehnički kapaciteti i politika podrške pomažu u promovisanju razvoja solarne energije. Vlada podstiče usvajanje solarne energije nudeći različite podsticaje. Takođe ulaže u razvoj kapaciteta vetra i sunca, kao i njihovu integraciju u hibridne sisteme.
Kao posledica ovih politika, krajem 2023. godine Finska je imala približno 1.000 MW instaliranih kapaciteta za proizvodnju solarne energije povezanih na mrežu. Od toga 936 MW je bila mikro-generacija (objekati koji proizvode manje od 1 MW električne energije). Kapacitet mikro-generacije povećan je za 47% u 2023. Danas oko 30.000 domaćinstava ima opremu za solarnu energiju u Finskoj.

Koji finski gradovi su lideri u održivosti i koje tehnologije su ključne za njihov uspeh?

- Skoro polovina svih Finaca živi u opštinama koje imaju za cilj da budu klimatski neutralne do 2030. Evropska komisija je prepoznala šest finskih gradova kao evropske pionire u naporima za klimatsku neutralnost. To su Espo, Helsinki, Lahti, Lapenranta, Tampere i Turku. Istovremeno, šest najvećih gradova Finske (Helsinki, Espo, Vanta, Tampere, Oulu i Turku) zajedno su omogućili otvorenu platformu za inovacije pod nazivom 6Aika ili Strategija šest gradova . Ova strategija se sastoji od zajedničkog razvoja pametnih rešenja i implementacije eksperimentalnih projekata sa namerom da se izbore sa izazovima vezanim za urbanu sredinu. Ovi finski gradovi služe kao okruženje za razvoj i testiranje proizvoda i usluga. Obnovljiva energija je takođe u srži svih ovih gradova.
Helsinki svoje napore usmerava na energetiku, građevinarstvo i transport kako bi postao klimatski neutralan. Na parcelama u vlasništvu grada mogu se graditi samo zgrade vrhunske energetske efikasnosti. Helsinki se razvija kao policentrična mreža, gde se većina putovanja obavlja javnim prevozom, biciklom ili peške. Slično tome, grad Espo daje prioritet energetskim i saobraćajnim rešenjima u svojim planovima da postane klimatski neutralan. Grad Lahti je pionir u smanjenju emisija ugljenik-dioksida a ima za cilj da postane klimatski neutralan do 2025. Ima dugu tradiciju podizanja svesti o klimi i izabran je za Zelenu prestonicu Evrope 2021. Lokalna elektroenergetska kompanija, Lahti Energy, zamenila je ugalj biomasom već 2019. godine, a gradsko daljinsko grejanje je od tada bez emisija.
Slično tome, ugalj je već zamenjen obnovljivim izvorima energije u Turkuu, gde se veliki deo daljinskog grejanja proizvodi rekuperacijom toplote iz otpadnih voda. Lapenranta je test za globalna rešenja za klimatsku neutralnost. Grad je prestao da koristi prirodni gas za daljinsko grejanje 2010. godine i umesto toga je počeo da koristi sporedne tokove šumske industrije. Svaka gradska služba, od obrazovanja do sportskih objekata, koristi zelenu struju. Tampere pokušava da stimuliše cirkularnu ekonomiju u saradnji sa lokalnim kompanijama, razvija infrastrukturu javnog prevoza i podstiče svoje stanovnike da prilagode održive navike. Oulu je vodeći grad u stvaranju sistema pametne luke. Vantaa, kao i većina drugih finskih gradova, ima za cilj da do 2030. postane klimatski neutralna. Gradska kompanija za proizvodnju energije, Vantaa Energy, koja je prestala da koristi ugalj u proizvodnji energije 2022. godine, postepeno će ukinuti fosilna goriva do 2026. i napredovati ka odsustvu ugljen-dioksida do 2030. godine. Iako grad stalno raste, njegove emisije se smanjuju.
Takođe postoji mreža koja okuplja finske opštine, preduzeća, građane i stručnjake kako bi kreirali i sproveli rešenja koja smanjuju emisiju gasova sa efektima staklene bašte: Ka opštinama sa klimatskom neutralnošću (Hinku). Njegov fokus je na lokalnoj klimatskoj akciji kako bi se stvorila snažnija ekonomija, socijalno blagostanje i nove poslovne mogućnosti.

Kako ocenjujete dosadašnji napredak Srbije u oblastima obnovljive energije i ekologije? Koje korake biste preporučili za dalje poboljšanje?

- Klimatske promene predstavljaju izazov za proizvodnju energije širom sveta. Većina globalne proizvodnje energije se i dalje zasniva na fosilnim gorivima koja emituju gasove sa efektima staklene bašte. Međutim, pozitivna promena je u toku i udeo obnovljive energije značajno raste.
Vlada Srbije je novu energetsku politiku navela kao apsolutni prioritet. Prema Integrisanom energetskom i klimatskom planu, Srbija ima za cilj da do 2030. godine udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije poveća na 45,2%, a udeo obnovljive energije u finalnoj potrošnji energije na 33,6%. Prema najnovijem planu za razvoj energetske infrastrukture, procenjuje se da bi Srbija do 2030. godine trebalo da uloži oko 15 milijardi evra u energetski sektor. To uključuje planirane podsticaje za 1.300 MW projekata obnovljive energije u roku od tri godine (2023-2025), kao i izgradnju još 2.000 MW za potrebe Elektroprivede Srbije, kroz strateška partnerstva. Raspoloživi potencijal obnovljivih izvora energije je značajan i mogao bi da vodi Srbiju ka zelenoj ekonomiji, uz obezbeđivanje održivog snabdevanja energijom.
Nekoliko finskih kompanija u Srbiji aktivno radi na projektima obnovljive energije i čiste tehnologije i voljni su da nastave da razvijaju više zelenih i održivih projekata u budućnosti.  Na primer, finska kompanija TaaleriEnergia preko MasdarTaaleri Generation (i sa svojim partnerom Masdarom) razvija drugu vetroelektranu u Srbiji, Čibuk 2. Projekat Čibuk 1 je već u funkciji sa kapacitetom od 159 MW.

Da li mislite da Srbija može da uči iz finskog modela održivog razvoja? Koje konkretne lekcije mogu biti relevantne?

- Nordijske ambasade u Beogradu radile su zajedno 2022. i 2023. godine na promovisanju Zelene agende u Srbiji i prikazale nordijska iskustva iz oblasti kao što su održiva poljoprivreda, obnovljiva energija, odvajanje otpada i reciklaža, kao i ozelenjavanje preduzeća i industrijskih procesa. U suočavanju sa izazovima održivosti, uloga inovacija je veća i važnija nego ikada pre. Digitalizacija i informacione I komunikacione tehnologije (IKT) se vide kao neki od glavnih pokretača zelene tranzicije.
Finska je bila prva zemlja koja je uvela porez na ugljenik-dioksid (1990. godine), prva koja je napravila mapu puta za cirkularnu ekonomiju (2016.), a naš klimatski cilj je među najambicioznijim na svetu (da budemo klimatski neutralni do 2035.). Ključni koncept održivog razvoja Finske je klimatsko obrazovanje kao deo nacionalnog nastavnog plana i programa od vrtića do univerziteta. Ovo, kao i naš poseban odnos sa prirodom osiguravaju da je učešće u rešavanju pitanja za naše opšte dobro duboko ukorenjeno u finskoj kulturi.
Dosta klimatskih poslova se radi na regionalnom nivou. Neke opštine su sebi postavile klimatske ciljeve koji su čak ambiciozniji od nacionalnih, a postoje mreže za okupljanje opština, preduzeća, građana i stručnjaka kako bi kreirali i sproveli rešenja za smanjenje emisije gasova sa efektima staklene bašte. Da bi se postigle promene na globalnom nivou, moramo se umrežiti, pronaći partnere i prihvatiti sistemski pristup na globalnom nivou. Klimatske promene izazivaju ogromne probleme i oni predstavljaju ozbiljnu pretnju globalnoj bezbednosti. Dobar primer saradnje u oblasti cirkularne ekonomije je Svetski forum cirkularne ekonomije (VCEF), koji je pokrenuo Finski fond za inovacije Sitra 2017. godine. Svake godine on okuplja poslovne lidere, kreatore politike i stručnjake iz celog sveta kako bi predstavili najbolja rešenja cirkularne ekonomije.

Koja je vaša vizija globalne budućnosti održive energije? Kako vidite ulogu obnovljive energije u globalnim energetskim sistemima?

- Kada je u pitanju stvaranje istinski održive agende, Finci priznaju da ekološka pitanja ne poznaju granice. Mora da postoji promena na globalnom nivou ili je sve izgubljeno. Da bismo to uradili, moramo se umrežiti, pronaći partnere i prihvatiti sistemski pristup širom sveta. Potražnja za energijom raste i svetu su potrebni novi načini za proizvodnju, skladištenje, distribuciju i potrošnju energije na efikasne i održive načine.
Finska snažno podržava plan EU da postane prvi klimatski neutralan kontinent u svetu do 2050. Naš cilj klimatske neutralnosti do 2025. i ambiciozne klimatske politike predstavljaju osnovu za veliki međunarodni publicitet. Finska vlada je sa svoje strane uložila velika sredstva u obnovljive izvore energije kao što su energija vetra, sunca i hidroenergija. Očekuje se da će veliki deo rasta Finske u proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora doći od vetroparkova na kopnu, zajedno sa razvojem njenih prvih velikih vetroparkova na moru. Takođe je predviđeno da se solarna energija brzo širi. Drvna goriva igraju važnu ulogu u bliskoj budućnosti, ali dugoročno, sistemi grejanja i hlađenja će se prebaciti na tehnologije bez sagorevanja, kao što su toplotne pumpe, povrat otpadne toplote i geotermalna energija. Razvijanjem hibridnih sistema koji kombinuju energiju vetra i sunca sa drugim tehnologijama kao što su baterije, vodonik ili biogoriva, Finska može postići svoje ambiciozne klimatske ciljeve, istovremeno osiguravajući svoju energetsku sigurnost i promovišući svoju održivu ekonomiju.
Dok je pred nama još mnogo posla, Finska može poslužiti kao uzor drugima. Finci veruju da pokušaj da se živi u harmoniji sa okolinom doprinosi kvalitetu života i osećanju sreće. Finska je zvanično najsrećnija zemlja na svetu sedmu godinu zaredom.

Na koje načine nordijske zemlje, uključujući Finsku, vode globalnu tranziciju ka održivoj energiji? Koje su ključne strategije i politike doprinele tom uspehu?

- Nordijske zemlje imaju najveću stopu potrošnje obnovljive energije u EU. Hidroenergija obezbeđuje više od polovine električne energije proizvedene u nordijskim zemljama i sve se više dopunjava biomasom, vetrom i sunčevom energijom. Danska je poznata po pionirskom korišćenju energije vetra, Finska i Švedska po bioenergiji, Norveška po hidroenergiji, a Island po geotermalnoj energiji.
Finska je predvodnik u potrazi za klimatskom neutralnošću i pametnom energijom. Fokusirali smo se na ljudske resurse i obrazovanje i sada imamo jednu od najkvalifikovanijih radnih snaga na planeti. Tehnološke i društvene inovacije su ključne za pronalaženje rešenja koja funkcionišu unutar i van Finske. Ključno je uzeti u obzir lokalne potrebe, a posebno uključiti celu zajednicu u planiranje i implementaciju tranzicije zelene energije od samog početka.
Kombinacija inovativne tehnologije obnovljive energije, pametnih mreža i automatizacije učinila je finska pametna energetska rešenja među najnaprednijima na svetu. Moramo tražiti nova, inovativna i efikasnija rešenja u svim sektorima. Naša vekovima stara šumarska industrija ubrzano razvija obnovljiva biogoriva. Šumarska industrija je takođe inovativna u kružnim rešenjima, kao što je korišćenje otpada i sporednih tokova kao izvora energije. Obnovljivo drvo predstavlja 28% potrošnje energije u Finskoj. Pored toga, Finska je svetski lider u održivom gazdovanju šumama.
Vlasti i preduzeća treba da razmišljaju unapred i traže zelene investicije. Pametna energetska rešenja su tražena širom sveta, a neke finske kompanije su lideri u ovom sektoru. Bez ulaganja u modernu tehnologiju, kompanije će izgubiti svoju konkurentnost na evropskim tržištima, jer EU i zemlje članice stalno razvijaju svoje ekološko zakonodavstvo.

Kako diplomatija može da podstakne međunarodnu saradnju u oblastima održive energije i zaštite životne sredine?

- Jasno je da zabrinutost građana o pitanjima životne sredine raste i postaje sve važnija u svakodnevnom životu. Postoji potreba za zelenim investicijama koje će povezati sve aktere duž lanca vrednosti. Na ovaj način kompanije će moći da vide brojne prednosti, počev od smanjenja troškova, dostizanja održivosti i pozitivnog uticaja na javno zdravlje, kao i boljeg kvaliteta života za građane. Neophodno je stvoriti ekonomski rast na ekološki prihvatljiv način, sa reformama životne sredine, čistijim vazduhom, naprednim upravljanjem vodom i otpadom. Zelena tranzicija je odlična prilika za privlačenje novih investicija, otvaranje novih radnih mesta i jačanje lokalnog tržišta i preduzeća u okolini. 
Standardi EU postaju sve važniji u svakodnevnom poslovanju lokalnih kompanija. Kompanije u Srbiji su shvatile da hitno moraju da se prilagode standardima EU kako bi ostale konkurentne na tržištu EU. Neki od najnovijih zelenih standarda EU imaju za cilj da podstaknu trgovinske partnere EU da uspostave politike oporezivanja za emitovanje ugljen-dioksida, povećaju održivo i odgovorno korporativno ponašanje, uključe ljudska prava i standarde zaštite životne sredine u svoje svakodnevno poslovanje, spreče kršenja zaštite životne sredine, itd. Sve ove politike će takođe uticati na lokalna preduzeća i naterati ih da svoje poslovanje prilagode novim standardima. Međunarodna saradnja u svim ovim oblastima neophodna je za stvaranje bolje budućnosti za sve.

Kako vidite ulogu ambasadora u promociji ekoloških vrednosti i održivog razvoja u Srbiji?

- Na nordijskom nivou, realizovali smo brojne projekte u Srbiji koji promovišu relevantne teme kao što su inovacije, javne nabavke, digitalizacija, korporativna društvena odgovornost i cirkularna ekonomija, da spomenemo neke. Kao što je već pomenuto, projekat Nordic Green, koji se sprovodio tokom 2022. i 2023. godine, imao je za cilj razmenu znanja i izgradnju partnerstava između nordijskih stručnjaka i srpskih institucija, preduzeća i drugih relevantnih aktera. Pored toga, tokom 2025. godine realizovaćemo projekat Nordijski zeleni i pametni gradovi i intenzivirati saradnju sa lokalnim akterima u ovom sektoru. Koncept se odnosi na rešavanje urbanih izazova, izgradnju održivijeg društva i obezbeđivanje višeg životnog standarda za ljude, bez opterećenja životne sredine. Podelićemo brojne pozitivne nordijske primere u ovoj oblasti.
U Srbiji, Finska je prepoznata kao predvodnik u pametnim rešenjima u transportu i mobilnosti, čistoj energiji, poboljšanju kvaliteta vazduha, upravljanju otpadom, cirkularnoj ekonomiji, zelenim industrijskim procesima, visokotehnološkoj rudarskoj opremi, kao i drugim pametnim i ekološki prihvatljivim rešenjima. Sve su to oblasti u kojima želimo da sarađujemo.
Dakle, stalna promocija važnih tema i izgradnja partnerstava je suštinski deo naših svakodnevnih aktivnosti.