Амбасадор Финске Никлас Линдквист: Наше друштво изграђено је путем еколошке прихватљивости

Како је Финска напредовала у областима обновљиве енергије и екологије? Можете ли описати неке кључне иницијативе и резултате?

- Финска је једна од претеча у Европској унији у потрази за климатском неутралношћу и паметном енергијом. Око 42% целокупне енергије у Финској већ се производи из обновљивих извора, од чега обновљиво дрво представља највећи извор (28%). Финска има за циљ 50% удела енергије из обновљивих извора у бруто крајњој потрошњи енергије до 2030. Циљ је да буде без угља у производњи енергије до 2030. године, климатски неутрална 2035. и да се смањи емисија гасова са ефектима стаклене баште за 90-95% до 2050. године. Сви ови циљеви и планови су наведени у нашој Енергетској и климатској стратегији.
Финска нема употребљива стара фосилна енергетска лежишта као што су нафта и угаљ. Уместо тога, фокусирали смо се на друге доступне изворе енергије. Тренутно се ослањамо на мешавину извора енергије која укључује нуклеарну, хидро, ветар, соларну и биоенергију. Хладна клима нас је натерала да развијемо ефикасна и паметна решења, као што су паметно даљинско грејање и паметне мреже. У многим случајевима, даљинско грејање користи „отпадну“ топлоту из индустрије за грејање домова
Финско законодавство у области заштите животне средине има снажно упориште у истраживању. Сарадња која прелази границе сектора и дисциплина је кључни концепт. Доношење одлука је засновано на науци и сарадњи. Креатори политике и истраживачи формирају научне радне групе како би подржали израду закона, као и националних стратегија. Добар пример колаборативне природе нашег доношења одлука је Хелсиншки енергетски изазов, глобално такмичење које је одржано 2020-2021. Циљ је био да се пронађе начин за декарбонизацију грејања Хелсинкија, користећи што мање биомасе. Изазов је створио нове врсте сарадње и показао да се грејање без емисија може постићи са много различитих врста решења.

Које су карактеристике паметних градова у Финској и како се примењују у контексту одрживог развоја?

- Наше паметно, безбедно и одрживо друштво изграђено је путем дигитализације, еколошке прихватљивости и фокуса на грађане. Финска клима, љубав према технологији и нордијска држава благостања одиграли су улогу у развоју паметних градова у Финској.
Паметна енергија и зграде, паметан транспорт и мобилност, и услуге повезане са овим темама карактеристични су елементи финског паметног града. Прилазимо концепту кроз дигитализацију и одрживост са грађанином у центру. Ово нам помаже да изградимо одржив економски раст уз промовисање функционалног и безбедног друштва.
Једна од кључних ствари финског концепта паметног града је екосистем. Компаније, влада, академска заједница и грађани раде заједно на стварању решења. Влада даје подстицаје, универзитетски професори су жељни да раде са корпорацијама, а грађани су срећни што су део процеса развоја, јер углавном имају користи од резултата.
Финска је била полигон за нека решења за паметне градове, која су се потом проширила по целом свету, као што је концепт мобилности као услуге (МааС). Решења обично користе дигиталну инфраструктуру, дељење података и економију отворене платформе. Успех је постигнут чињеницом да многи фински градови служе као полигони за решења паметних градова. То значи да се нове услуге и технологије развијају и тестирају заједно са градом, компанијама, истраживачима и становницима у стварном урбаном окружењу.
Финска ће током 2025. године, заједно са осталим нордијским амбасадама у Београду и Нордијском пословном алијансом, организовати низ догађаја о паметним градовима у Србији и Црној Гори. Циљ нам је да се бавимо трансформацијом градова неговањем знања, иновација, чистих технологија и инклузивности. Такође имамо за циљ да подигнемо свест међу локалним доносиоцима одлука и предузећима да заједно раде на постизању здравије животне средине за све грађане уз развој одрживе економије. Делимо нордијско знање и градимо партнерство са српским и црногорским институцијама и компанијама.

Која искуства деле друге европске земље у примени соларних технологија и еколошких принципа, и како је Финска интегрисала ове принципе у свој развој?

- Финска је, заједно са осталим земљама ЕУ, посвећена циљу Европске уније да постигне барем 42,5% обновљиве енергије до 2030. године и да буде климатски неутрална до 2050. Енергетски сектор у ЕУ одговоран је за више од 75% емисија са ефектима стаклене баште у ЕУ. Земље ЕУ су дуго биле лидери у примени соларне енергије. Соларна енергија је важан део транзиције ЕУ на чистију енергију, у оквиру Европског зеленог договора и плана REPowerEU.
Соларна енергија у Финској се појављује као комплементаран извор енергије, уз подршку владиних политика, упркос географским изазовима. Као што знате, Финска се налази у најсевернијем делу Европе, где је светлосни део дана веома кратак зими, а веома дуг лети. Ово наравно утиче на нашу производњу соларне енергије и ствара сезонску неусклађеност између понуде и потражње. Међутим, растући технички капацитети и политика подршке помажу у промовисању развоја соларне енергије. Влада подстиче усвајање соларне енергије нудећи различите подстицаје. Такође улаже у развој капацитета ветра и сунца, као и њихову интеграцију у хибридне системе.
Као последица ових политика, крајем 2023. године Финска је имала приближно 1.000 MW инсталираних капацитета за производњу соларне енергије повезаних на мрежу. Од тога 936 MW је била микро-генерација (објекати који производе мање од 1 MW електричне енергије). Капацитет микро-генерације повећан је за 47% у 2023. Данас око 30.000 домаћинстава има опрему за соларну енергију у Финској.

Који фински градови су лидери у одрживости и које технологије су кључне за њихов успех?

- Скоро половина свих Финаца живи у општинама које имају за циљ да буду климатски неутралне до 2030. Европска комисија је препознала шест финских градова као европске пионире у напорима за климатску неутралност. То су Еспо, Хелсинки, Лахти, Лапенранта, Тампере и Турку. Истовремено, шест највећих градова Финске (Хелсинки, Еспо, Ванта, Тампере, Оулу и Турку) заједно су омогућили отворену платформу за иновације под називом 6Аика или Стратегија шест градова . Ова стратегија се састоји од заједничког развоја паметних решења и имплементације експерименталних пројеката са намером да се изборе са изазовима везаним за урбану средину. Ови фински градови служе као окружење за развој и тестирање производа и услуга. Обновљива енергија је такође у сржи свих ових градова.
Хелсинки своје напоре усмерава на енергетику, грађевинарство и транспорт како би постао климатски неутралан. На парцелама у власништву града могу се градити само зграде врхунске енергетске ефикасности. Хелсинки се развија као полицентрична мрежа, где се већина путовања обавља јавним превозом, бициклом или пешке. Слично томе, град Еспо даје приоритет енергетским и саобраћајним решењима у својим плановима да постане климатски неутралан. Град Лахти је пионир у смањењу емисија угљеник-диоксида а има за циљ да постане климатски неутралан до 2025. Има дугу традицију подизања свести о клими и изабран је за Зелену престоницу Европе 2021. Локална електроенергетска компанија, Лахти Energy, заменила је угаљ биомасом већ 2019. године, а градско даљинско грејање је од тада без емисија.
Слично томе, угаљ је већ замењен обновљивим изворима енергије у Туркуу, где се велики део даљинског грејања производи рекуперацијом топлоте из отпадних вода. Лапенранта је тест за глобална решења за климатску неутралност. Град је престао да користи природни гас за даљинско грејање 2010. године и уместо тога је почео да користи споредне токове шумске индустрије. Свака градска служба, од образовања до спортских објеката, користи зелену струју. Тампере покушава да стимулише циркуларну економију у сарадњи са локалним компанијама, развија инфраструктуру јавног превоза и подстиче своје становнике да прилагоде одрживе навике. Оулу је водећи град у стварању система паметне луке. Вантаа, као и већина других финских градова, има за циљ да до 2030. постане климатски неутрална. Градска компанија за производњу енергије, Вантаа Energy, која је престала да користи угаљ у производњи енергије 2022. године, постепено ће укинути фосилна горива до 2026. и напредовати ка одсуству угљен-диоксида до 2030. године. Иако град стално расте, његове емисије се смањују.
Такође постоји мрежа која окупља финске општине, предузећа, грађане и стручњаке како би креирали и спровели решења која смањују емисију гасова са ефектима стаклене баште: Ка општинама са климатском неутралношћу (Хинку). Његов фокус је на локалној климатској акцији како би се створила снажнија економија, социјално благостање и нове пословне могућности.

Како оцењујете досадашњи напредак Србије у областима обновљиве енергије и екологије? Које кораке бисте препоручили за даље побољшање?

- Климатске промене представљају изазов за производњу енергије широм света. Већина глобалне производње енергије се и даље заснива на фосилним горивима која емитују гасове са ефектима стаклене баште. Међутим, позитивна промена је у току и удео обновљиве енергије значајно расте.
Влада Србије је нову енергетску политику навела као апсолутни приоритет. Према Интегрисаном енергетском и климатском плану, Србија има за циљ да до 2030. године удео обновљивих извора у производњи електричне енергије повећа на 45,2%, а удео обновљиве енергије у финалној потрошњи енергије на 33,6%. Према најновијем плану за развој енергетске инфраструктуре, процењује се да би Србија до 2030. године требало да уложи око 15 милијарди евра у енергетски сектор. То укључује планиране подстицаје за 1.300 MW пројеката обновљиве енергије у року од три године (2023-2025), као и изградњу још 2.000 MW за потребе Електроприведе Србије, кроз стратешка партнерства. Расположиви потенцијал обновљивих извора енергије је значајан и могао би да води Србију ка зеленој економији, уз обезбеђивање одрживог снабдевања енергијом.
Неколико финских компанија у Србији активно ради на пројектима обновљиве енергије и чисте технологије и вољни су да наставе да развијају више зелених и одрживих пројеката у будућности.  На пример, финска компанија ТаалериЕнергиа преко МасдарТаалери Генератион (и са својим партнером Масдаром) развија другу ветроелектрану у Србији, Чибук 2. Пројекат Чибук 1 је већ у функцији са капацитетом од 159 MW.

Да ли мислите да Србија може да учи из финског модела одрживог развоја? Које конкретне лекције могу бити релевантне?

- Нордијске амбасаде у Београду радиле су заједно 2022. и 2023. године на промовисању Зелене агенде у Србији и приказале нордијска искуства из области као што су одржива пољопривреда, обновљива енергија, одвајање отпада и рециклажа, као и озелењавање предузећа и индустријских процеса. У суочавању са изазовима одрживости, улога иновација је већа и важнија него икада пре. Дигитализација и информационе И комуникационе технологије (ИКТ) се виде као неки од главних покретача зелене транзиције.
Финска је била прва земља која је увела порез на угљеник-диоксид (1990. године), прва која је направила мапу пута за циркуларну економију (2016.), а наш климатски циљ је међу најамбициознијим на свету (да будемо климатски неутрални до 2035.). Кључни концепт одрживог развоја Финске је климатско образовање као део националног наставног плана и програма од вртића до универзитета. Ово, као и наш посебан однос са природом осигуравају да је учешће у решавању питања за наше опште добро дубоко укорењено у финској култури.
Доста климатских послова се ради на регионалном нивоу. Неке општине су себи поставиле климатске циљеве који су чак амбициознији од националних, а постоје мреже за окупљање општина, предузећа, грађана и стручњака како би креирали и спровели решења за смањење емисије гасова са ефектима стаклене баште. Да би се постигле промене на глобалном нивоу, морамо се умрежити, пронаћи партнере и прихватити системски приступ на глобалном нивоу. Климатске промене изазивају огромне проблеме и они представљају озбиљну претњу глобалној безбедности. Добар пример сарадње у области циркуларне економије је Светски форум циркуларне економије (ВЦЕФ), који је покренуо Фински фонд за иновације Ситра 2017. године. Сваке године он окупља пословне лидере, креаторе политике и стручњаке из целог света како би представили најбоља решења циркуларне економије.

Која је ваша визија глобалне будућности одрживе енергије? Како видите улогу обновљиве енергије у глобалним енергетским системима?

- Када је у питању стварање истински одрживе агенде, Финци признају да еколошка питања не познају границе. Мора да постоји промена на глобалном нивоу или је све изгубљено. Да бисмо то урадили, морамо се умрежити, пронаћи партнере и прихватити системски приступ широм света. Потражња за енергијом расте и свету су потребни нови начини за производњу, складиштење, дистрибуцију и потрошњу енергије на ефикасне и одрживе начине.
Финска снажно подржава план ЕУ да постане први климатски неутралан континент у свету до 2050. Наш циљ климатске неутралности до 2025. и амбициозне климатске политике представљају основу за велики међународни публицитет. Финска влада је са своје стране уложила велика средства у обновљиве изворе енергије као што су енергија ветра, сунца и хидроенергија. Очекује се да ће велики део раста Финске у производњи електричне енергије из обновљивих извора доћи од ветропаркова на копну, заједно са развојем њених првих великих ветропаркова на мору. Такође је предвиђено да се соларна енергија брзо шири. Дрвна горива играју важну улогу у блиској будућности, али дугорочно, системи грејања и хлађења ће се пребацити на технологије без сагоревања, као што су топлотне пумпе, поврат отпадне топлоте и геотермална енергија. Развијањем хибридних система који комбинују енергију ветра и сунца са другим технологијама као што су батерије, водоник или биогорива, Финска може постићи своје амбициозне климатске циљеве, истовремено осигуравајући своју енергетску сигурност и промовишући своју одрживу економију.
Док је пред нама још много посла, Финска може послужити као узор другима. Финци верују да покушај да се живи у хармонији са околином доприноси квалитету живота и осећању среће. Финска је званично најсрећнија земља на свету седму годину заредом.

На које начине нордијске земље, укључујући Финску, воде глобалну транзицију ка одрживој енергији? Које су кључне стратегије и политике допринеле том успеху?

- Нордијске земље имају највећу стопу потрошње обновљиве енергије у ЕУ. Хидроенергија обезбеђује више од половине електричне енергије произведене у нордијским земљама и све се више допуњава биомасом, ветром и сунчевом енергијом. Данска је позната по пионирском коришћењу енергије ветра, Финска и Шведска по биоенергији, Норвешка по хидроенергији, а Исланд по геотермалној енергији.
Финска је предводник у потрази за климатском неутралношћу и паметном енергијом. Фокусирали смо се на људске ресурсе и образовање и сада имамо једну од најквалификованијих радних снага на планети. Технолошке и друштвене иновације су кључне за проналажење решења која функционишу унутар и ван Финске. Кључно је узети у обзир локалне потребе, а посебно укључити целу заједницу у планирање и имплементацију транзиције зелене енергије од самог почетка.
Комбинација иновативне технологије обновљиве енергије, паметних мрежа и аутоматизације учинила је финска паметна енергетска решења међу најнапреднијима на свету. Морамо тражити нова, иновативна и ефикаснија решења у свим секторима. Наша вековима стара шумарска индустрија убрзано развија обновљива биогорива. Шумарска индустрија је такође иновативна у кружним решењима, као што је коришћење отпада и споредних токова као извора енергије. Обновљиво дрво представља 28% потрошње енергије у Финској. Поред тога, Финска је светски лидер у одрживом газдовању шумама.
Власти и предузећа треба да размишљају унапред и траже зелене инвестиције. Паметна енергетска решења су тражена широм света, а неке финске компаније су лидери у овом сектору. Без улагања у модерну технологију, компаније ће изгубити своју конкурентност на европским тржиштима, јер ЕУ и земље чланице стално развијају своје еколошко законодавство.

Како дипломатија може да подстакне међународну сарадњу у областима одрживе енергије и заштите животне средине?

- Јасно је да забринутост грађана о питањима животне средине расте и постаје све важнија у свакодневном животу. Постоји потреба за зеленим инвестицијама које ће повезати све актере дуж ланца вредности. На овај начин компаније ће моћи да виде бројне предности, почев од смањења трошкова, достизања одрживости и позитивног утицаја на јавно здравље, као и бољег квалитета живота за грађане. Неопходно је створити економски раст на еколошки прихватљив начин, са реформама животне средине, чистијим ваздухом, напредним управљањем водом и отпадом. Зелена транзиција је одлична прилика за привлачење нових инвестиција, отварање нових радних места и јачање локалног тржишта и предузећа у околини. 
Стандарди ЕУ постају све важнији у свакодневном пословању локалних компанија. Компаније у Србији су схватиле да хитно морају да се прилагоде стандардима ЕУ како би остале конкурентне на тржишту ЕУ. Неки од најновијих зелених стандарда ЕУ имају за циљ да подстакну трговинске партнере ЕУ да успоставе политике опорезивања за емитовање угљен-диоксида, повећају одрживо и одговорно корпоративно понашање, укључе људска права и стандарде заштите животне средине у своје свакодневно пословање, спрече кршења заштите животне средине, итд. Све ове политике ће такође утицати на локална предузећа и натерати их да своје пословање прилагоде новим стандардима. Међународна сарадња у свим овим областима неопходна је за стварање боље будућности за све.

Како видите улогу амбасадора у промоцији еколошких вредности и одрживог развоја у Србији?

- На нордијском нивоу, реализовали смо бројне пројекте у Србији који промовишу релевантне теме као што су иновације, јавне набавке, дигитализација, корпоративна друштвена одговорност и циркуларна економија, да споменемо неке. Као што је већ поменуто, пројекат Нордиц Греен, који се спроводио током 2022. и 2023. године, имао је за циљ размену знања и изградњу партнерстава између нордијских стручњака и српских институција, предузећа и других релевантних актера. Поред тога, током 2025. године реализоваћемо пројекат Нордијски зелени и паметни градови и интензивирати сарадњу са локалним актерима у овом сектору. Концепт се односи на решавање урбаних изазова, изградњу одрживијег друштва и обезбеђивање вишег животног стандарда за људе, без оптерећења животне средине. Поделићемо бројне позитивне нордијске примере у овој области.
У Србији, Финска је препозната као предводник у паметним решењима у транспорту и мобилности, чистој енергији, побољшању квалитета ваздуха, управљању отпадом, циркуларној економији, зеленим индустријским процесима, високотехнолошкој рударској опреми, као и другим паметним и еколошки прихватљивим решењима. Све су то области у којима желимо да сарађујемо.
Дакле, стална промоција важних тема и изградња партнерстава је суштински део наших свакодневних активности.