PREDVIĐANJA
ANALIZA SVETSKE BANKE: Slabo obrazovane radnice i muškarci teško do POSLA tokom promena usled ZELENE TRANZICIJE
Srbija bi tokom naredne decenije trebalo da uloži 9,5 milijardi dolara da bi zaštitila građane i imovinu od štetnih i rastućih uticaja suša, poplava, klizišta, toplotnih talasa, šumskih požara i zemljotresa, rečeno je danas na predstavljanju izveštaja Svetske banke o klimatskim promenama i razvoju u Srbiji.
Ova ulaganja jednaka su oko 0,5 odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje a mogu pomoći Srbiji da bolje kontroliše uticaje klimatskih promena na bezbednost vode i energije, poljoprivredu, saobraćaj i putnu infrastrukturu.
Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara izjavio je da su prednosti koje donose takva ulaganja znatno veće od troškova.
"Ulaganja će pomoći u zaštiti ljudi i imovine, ali i utrti put za rast zaposlenosti, dodati nove veštine i stvoriti veće mogućnosti za trgovinu, posebno u zelenim sektorima, na primer, u proizvodnji električne opreme za industriju vetra", istakao je on.
Dodao je da bi Srbija dodatnim ulaganjima od 10,4 milijarde dolara u narednih 25 godina mogla da postigne svoj cilj neto nulte emisije štetnih gasova do 2050. godine.
Pojasnio je da postizanje tog cilja zahteva postepeno ukidanje uglja i izgradnju solarnih kapaciteta, kapaciteta vetra i hidro-kapaciteta, uz istovremenu elektrifikaciju transporta i poboljšanje energetske efikasnosti u grejanju i industriji.
Prema njegovim rečima, kada se radi o mobilizaciji resursa neophodno je da se uključi i privatni sektor i pomogne vladi a neophodno je da se uključe i organizacije civilnog društva i akademski sektor.
Dodatno ulaganje od 10,4 milijarde evra odgovara proseku od 1,6 odsto BDP-a godišnje u narednih 25 godina a bilo bi prvenstveno usmereno na sektor električne energije, pri čemu bi kapaciteti za proizvodnju iz energije vetra i sunca i hidroenergije predstavljali glavne oblasti za investiranje.
Regionalni menadžer za Zapadni Balkan u Međunarodnoj finansijskoj korporaciji (IFC) pri Grupi Svetske banke Nikolas Markije je naglasio da je privatni sektor Srbije pozicioniran tako da može da predvodi tranziciju zemlje ka zelenijoj privredi.
To se prema njegovim rečima radi podsticanjem inovacija i ulaganjima u obnovljive izvore energije, energetsku efikasnost i održivi razvoj.
Ukazano je da visok energetski i ugljenični intenzitet Srbije nose ekološke i socijalne razlike a da se najznačjanije odnose na dominantnu upotrebu lignita za proizvodnju električne energije, energetski intenzivnu industriju i nisku efikasnost u sektorima koji su krajnji korisnici energije.
Istaknuto je da bi Srbija trebalo da razvije svoje tržište zelenih obveznica i iskoristi prednosti državnih garancija i javno-privatnih partnerstava za podsticanje klimatskih ulaganja.
Naša zemlja, kako je rečeno, može za podršku klimatskim aktivnostima da iskoristi pretpristupna sredstva Evropske unije (EU) i finansiranje koje obezbeđuju međunarodne finansijske institucije.
Međutim, na putanji koja vodi dostizanju neto nultog nivoa emisija, od privatnog sektora se očekuje da uloži najveći deo sredstava i to 88 odsto, u dekarbonizaciju, a naročito u sektorima saobraćaja, zgradarstva i električne energije.
Istaknuto je da će zelena tranzicija morati da bude osmišljena i realizovana na pravedan način i da će pod uticajem zelene tranzicije verovatno doći do preraspodele zaposlenosti između delatnosti, preduzeća, zanimanja i regiona.
Očekuje se da će manje obrazovani radnici i muškarci u proseku osetiti nesrazmerno velike posledice promena načina rada povezanih sa zelenom tranzicijom u Srbiji.
