АНАЛИЗА СВЕТСКЕ БАНКЕ: Слабо образоване раднице и мушкарци тешко до ПОСЛА током промена услед ЗЕЛЕНЕ ТРАНЗИЦИЈЕ

Ова улагања једнака су око 0,5 одсто бруто домаћег производа земље а могу   помоћи Србији да боље контролише утицаје климатских промена на безбедност воде и енергије, пољопривреду, саобраћај и путну инфраструктуру.

Шеф канцеларије Светске банке у Србији Никола Понтара изјавио је да су предности које доносе таква улагања знатно веће од трошкова.

"Улагања ће помоћи у заштити људи и имовине, али и утрти пут за раст запослености, додати нове вештине и створити веће могућности за трговину, посебно у зеленим секторима, на пример, у производњи електричне опреме за индустрију ветра", истакао је он.

Додао је да би Србија додатним улагањима од 10,4 милијарде долара у наредних 25 година могла да постигне свој циљ нето нулте емисије штетних гасова до 2050. године.

Појаснио је да постизање тог циља захтева постепено укидање угља и изградњу соларних капацитета, капацитета ветра и хидро-капацитета, уз истовремену електрификацију транспорта и побољшање енергетске ефикасности у грејању и индустрији. 
    
Према његовим речима, када се ради о мобилизацији ресурса неопходно је да се укључи и приватни сектор и помогне влади а неопходно је да се укључе и организације цивилног друштва и академски сектор.

Додатно улагање од 10,4 милијарде евра одговара просеку од 1,6 одсто БДП-а годишње у наредних 25 година а било би првенствено усмерено на сектор електричне енергије, при чему би капацитети за производњу из енергије ветра и сунца и хидроенергије представљали главне области за инвестирање.

Регионални менаџер за Западни Балкан у Међународној  финансијској корпорацији (ИФЦ) при Групи Светске банке Николас Маркије је нагласио да је приватни сектор Србије позициониран тако да може да предводи транзицију земље ка зеленијој привреди.

То се према његовим речима ради подстицањем иновација и улагањима у обновљиве изворе енергије, енергетску ефикасност и одрживи развој.

Указано је да висок енергетски и угљенични интензитет Србије носе еколошке и социјалне разлике а да се најзначјаније односе на доминантну употребу лигнита за производњу електричне енергије, енергетски интензивну индустрију и ниску ефикасност у секторима који су крајњи корисници енергије.

Истакнуто је да би Србија требало да развије своје тржиште зелених обвезница и искористи предности државних гаранција и јавно-приватних партнерстава за подстицање климатских улагања.

Наша земља, како је речено, може за подршку климатским активностима да искористи претприступна средства Европске уније (ЕУ) и финансирање које обезбеђују међународне финансијске институције.

Међутим, на путањи која води достизању нето нултог нивоа емисија, од приватног сектора се очекује да уложи највећи део средстава и то 88 одсто, у декарбонизацију, а нарочито у секторима саобраћаја, зградарства и електричне енергије.

Истакнуто је да ће зелена транзиција морати да буде осмишљена и реализована на праведан начин и да ће под утицајем зелене транзиције вероватно доћи до прерасподеле запослености између делатности, предузећа, занимања и региона.

Очекује се да ће мање образовани радници и мушкарци у просеку осетити несразмерно велике последице промена начина рада повезаних са зеленом транзицијом у Србији.