Mladi u Srbiji su zabrinuti i uznemireni: Razlog se tiče ovog problema s KLIMOM

Profesor Igor Leščešen sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu u autorskom tekstu za portal Klima101 navodi da klimatske promene, osim što utiču na prirodu i ekosisteme, imaju dubok uticaj na psihu mladih.

"Kada mladi ljudi razmišljaju o svojoj budućnosti u svetu koji je sve više pogođen klimatskim promenama, njihove emocije su pretežno obeležene strahom, neizvesnošću i osećajem bespomoćnosti", naveo je Leščešen.

Istraživanje sprovedeno među 1.127 učenika u Srbiji, starosti od 11 do 18 godina, otkriva upravo tu emocionalnu dimenziju koja često ostaje u senci naučnih analiza klimatske krize.

Rezultati pokazuju da gotovo polovina ispitanika, 48,5 odsto, oseća izrazito negativne emocije poput anksioznosti, zabrinutosti i pesimizma kada razmišljaju o tome kako će izgledati njihova budućnost u svetu pogođenom klimatskim promenama.

"Ovo nije iznenađujuće ako uzmemo u obzir svakodnevno izveštavanje o ekstremnim vremenskim uslovima, rastućim temperaturama i ekološkim katastrofama koje su postale deo realnosti mnogih zemalja. Mladi, suočeni s ovom lavinom informacija, ne vide jasan izlaz, a njihova percepcija budućnosti je obojena strahom i osećajem da će se suočiti sa svetom u kojem su stvari izmakle kontroli", rekao je Leščešen.

Posebno je zabrinjavajuće, dodao je, to što se sa godinama ovaj pesimizam produbljuje.

"Mlađi učenici, uzrasta od 11 do 14 godina, i dalje često pokazuju neodlučnost ili neutralnost u vezi sa svojim osećanjima prema klimatskim promenama. Oni možda nisu u potpunosti svesni razmera problema ili ih jednostavno nisu do sada dovoljno izlagali informacijama o klimatskoj krizi", objašnjava Leščešen.

Međutim, stariji adolescenti, uzrasta od 15 do 18 godina, pokazuju jasnije i dublje ukorenjene negativne emocije, naročito devojke, koje su, kako istraživanje pokazuje, značajno pesimističnije od svojih muških vršnjaka.

Do 18. godine, čak 78,1 odsto devojaka izjavilo je da oseća intenzivnu zabrinutost i tugu kada razmišlja o svojoj budućnosti pod klimatskim promenama, nasuprot 58,5 odsto momaka.

"Ovi emocionalni odgovori jasno odražavaju osećaj neizvesnosti koji preplavljuje mlade dok se suočavaju sa realnošću klimatskih promena. Strah od nepoznatog, osećaj da su ekološki problemi preveliki i da oni kao pojedinci nemaju moć da naprave promenu, samo dodatno povećavaju ovu emocionalnu krizu Mnogi mladi se osećaju kao da je svet koji ih čeka već unapred osuđen na propast, što stvara osećaj bespomoćnosti i demotiviše ih da aktivno deluju", kazao je Leščešen.

S druge strane, pozitivne emocije, kao što su optimizam i uzbuđenje, su retke među mladima.

Samo 3,4 odsto učenika izjavilo je da oseća pozitivna osećanja prema budućnosti, što ukazuje na duboku krizu poverenja u sposobnost društva da reši ovaj globalni problem.

Dečaci u ranom uzrastu češće su izražavali optimizam u vezi sa klimatskim promenama, ali taj optimizam opada sa godinama, i do kraja adolescencije gotovo svi mladi dele slične brige i strahove.

Leščešen je istakao da, s jedne strane, informacije koje mladi dobijaju o klimatskoj krizi teraju ih da prepoznaju ozbiljnost situacije, ali s druge strane, te iste informacije često izazivaju osećaj da je budućnost već unapred određena i da nema dovoljno prostora za pozitivne promene.

"Zaključak ovog istraživanja jasno naglašava koliko je važno osvetliti emocionalni teret koji klimatske promene donose mladima. Dok se svet sve više fokusira na naučne aspekte ove krize, ne smemo zaboraviti da su mladi suočeni sa emocionalnim posledicama koje mogu ozbiljno ugroziti njihovo mentalno zdravlje i sposobnost da se bore za bolju budućnost", naglasio je Leščešen.

On je dodao da je zbog toga ključno razviti obrazovne programe koji ne samo da informišu mlade o naučnim činjenicama, već im pružaju i emocionalnu podršku dok se suočavaju sa strahovima u vezi s klimatskim promenama.