Млади у Србији су забринути и узнемирени: Разлог се тиче овог проблема с КЛИМОМ

Професор Игор Лешчешен са Природно-математичког факултета у Новом Саду у ауторском тексту за портал Клима101 наводи да климатске промене, осим што утичу на природу и екосистеме, имају дубок утицај на психу младих.

"Када млади људи размишљају о својој будућности у свету који је све више погођен климатским променама, њихове емоције су претежно обележене страхом, неизвесношћу и осећајем беспомоћности", навео је Лешчешен.

Истраживање спроведено међу 1.127 ученика у Србији, старости од 11 до 18 година, открива управо ту емоционалну димензију која често остаје у сенци научних анализа климатске кризе.

Резултати показују да готово половина испитаника, 48,5 одсто, осећа изразито негативне емоције попут анксиозности, забринутости и песимизма када размишљају о томе како ће изгледати њихова будућност у свету погођеном климатским променама.

"Ово није изненађујуће ако узмемо у обзир свакодневно извештавање о екстремним временским условима, растућим температурама и еколошким катастрофама које су постале део реалности многих земаља. Млади, суочени с овом лавином информација, не виде јасан излаз, а њихова перцепција будућности је обојена страхом и осећајем да ће се суочити са светом у којем су ствари измакле контроли", рекао је Лешчешен.

Посебно је забрињавајуће, додао је, то што се са годинама овај песимизам продубљује.

"Млађи ученици, узраста од 11 до 14 година, и даље често показују неодлучност или неутралност у вези са својим осећањима према климатским променама. Они можда нису у потпуности свесни размера проблема или их једноставно нису до сада довољно излагали информацијама о климатској кризи", објашњава Лешчешен.

Међутим, старији адолесценти, узраста од 15 до 18 година, показују јасније и дубље укорењене негативне емоције, нарочито девојке, које су, како истраживање показује, значајно песимистичније од својих мушких вршњака.

До 18. године, чак 78,1 одсто девојака изјавило је да осећа интензивну забринутост и тугу када размишља о својој будућности под климатским променама, насупрот 58,5 одсто момака.

"Ови емоционални одговори јасно одражавају осећај неизвесности који преплављује младе док се суочавају са реалношћу климатских промена. Страх од непознатог, осећај да су еколошки проблеми превелики и да они као појединци немају моћ да направе промену, само додатно повећавају ову емоционалну кризу Многи млади се осећају као да је свет који их чека већ унапред осуђен на пропаст, што ствара осећај беспомоћности и демотивише их да активно делују", казао је Лешчешен.

С друге стране, позитивне емоције, као што су оптимизам и узбуђење, су ретке међу младима.

Само 3,4 одсто ученика изјавило је да осећа позитивна осећања према будућности, што указује на дубоку кризу поверења у способност друштва да реши овај глобални проблем.

Дечаци у раном узрасту чешће су изражавали оптимизам у вези са климатским променама, али тај оптимизам опада са годинама, и до краја адолесценције готово сви млади деле сличне бриге и страхове.

Лешчешен је истакао да, с једне стране, информације које млади добијају о климатској кризи терају их да препознају озбиљност ситуације, али с друге стране, те исте информације често изазивају осећај да је будућност већ унапред одређена и да нема довољно простора за позитивне промене.

"Закључак овог истраживања јасно наглашава колико је важно осветлити емоционални терет који климатске промене доносе младима. Док се свет све више фокусира на научне аспекте ове кризе, не смемо заборавити да су млади суочени са емоционалним последицама које могу озбиљно угрозити њихово ментално здравље и способност да се боре за бољу будућност", нагласио је Лешчешен.

Он је додао да је због тога кључно развити образовне програме који не само да информишу младе о научним чињеницама, већ им пружају и емоционалну подршку док се суочавају са страховима у вези с климатским променама.