ОТКРИВЕНО
ЦОП29: Познато које ЗЕМЉЕ су највећи ЗАГАЂИВАЧИ на планети!
Градови у Азији и Сједињеним Америчким Државама (САД), међу којима је Шангај на првом месту, емитују највише гаса који негативно утиче на климатске промене, нови су подаци добијени на основу посматрања и анализом АИ.
Учесници самиту о клими у Бакуу, у Азербејџану, настоје да поставе нове циљеве за смањење штетних емисија и да утврде колико ће богате земље допринети у спровођењу тог плана.
Седам држава или области производи више од милијарду метричких тона гаса са ефектом стаклене баште. Све оне су у Кини, осим Тексаса, нови су подаци организације Цлимате Траце чији је један од оснивача бивши амерички потпредседник Ал Гор, а који су објављени данас на ЦОП29.
Користећи сателитска и земаљска посматрања, као и вештачку интелигенцију, Цлимате Траце је први пут у више од 9.000 урбаних области покушао да одреди количину угљен-диоксида, метана, азот-субоксида и других "традиционалних" загађивача ваздуха.
Укупно загађење Земље угљен-диоксидом и метаном порасло је за 0,7 одсто на 61,2 милијарде метричких тона, а краткотрајни, али изузетно моћни метан бележи пораст од 0,2 одсто.
Шангај са 256 милиона метричких тона гаса са ефектом стаклене баште по подацима Цлимате Траце премашује све градове, али и земље попут Колумбије или Норвешке.
У Токију се бележи 250 милиона метричких тона штетних гасова, у Њујорку 160 милиона метричких тона, у Хјустону 150 милиона метричких тона, а у Сеулу 142 милиона метричких тона.
Кина, Индија, Иран, Индонезија и Русија имале су највеће повећање емисија штетних гасова од 2022. до 2023. године, док је највеће смањење у загађењу било у Венецуели, Јапану, Немачкој, Великој Британији и САД.
При прикупљању података су узети у обзир традиционални загађивачи и хемикалије повезане са прљавим ваздухом. Сагоревање фосилних горива ствара обе врсте загађења, рекао је Горе, истичући да оно „представља највећу претњу по здравље са којом се човечанство суочава“.
Бивши генерални секретар УН Бан Ки Мун, бивша шефица УН за климу Кристина Фигерес и водећи климатски научници објавили су данас писмо у којем позивају на „хитну ревизију“ преговора о клими.
Извршна директорка Програма УН за животну средину Ингер Андресен рекла је да разуме велики део фрустрације у писму у којем се позива на реформу преговарачког процеса, али је рекла да су ти напори иду у корак са сталним залагањима генералног секретара УН Антонија Гутереша.
Предност процеса преговора УН о клими јесте да је то једино место где мале острвске земље, које трпе велике последице климатских промена, имају равноправно место за столом, рекла је Андресен за АП, али је додала да процес има своја ограничења јер „правила игре постављају државе чланице“.
Према подацима активиста из организације Кицк Биг Polluters Оут на званичној листи самита је најмање 1.770 лобиста за фосилна горива.
Гор је критиковао то што се самит одржава у Азербејџану, месту првих нафтних бушотина на свету, нарочито након претходног самита о клими који је био у Уједињеним Арапским Емиратима.
"Жалосно је што су индустрија фосилних горива и петродржаве до 'нездраве' мере преузеле контролу над процесом ЦОП", рекао је Гор.