Пакистан доживео БУМ соларне енергије!

Према подацима Међународне агенције за енергетику (ИЕА), потрошња електричне енергије по глави становника Пакистана порасла за 87% између 2000. и 2022. године. Са друге стране, више од 40 милиона људи остало је без приступа електричној енергији, а много више њих живи у подручјима ван мреже или недовољно снабдевеним подручјима, са мање од четири сата струје дневно.

Неконзистентна енергетска политика владе, обележена неефикасношћу у производњи, одређивању цена и регулативама, додатно је продубила енергетску кризу у земљи. Најновије повећање цена електричне енергије у јулу 2024. године, које многи сматрају прикривеним порезом, довело је до тога да потрошња енергије из мреже падне на најнижи ниво у последње четири године. Током протекле године, потражња за мрежном електричном енергијом смањила се за више од 10%, јер високе цене све више оптерећују потрошаче. Овакви услови подстакли су убрзано усвајање соларне енергије међу индустријским, комерцијалним и приватним корисницима који су у могућности да пређу на сопствену производњу електричне енергије.

Занимљиво је да је овај значајан прелазак на соларну енергију у Пакистану остварен готово искључиво под утицајем спољашњих фактора, без активне политичке подршке. Кључну улогу одиграла је прекомерна производња соларних панела у Кини, која је драстично смањила трошкове и учинила Пакистан трећом највећом дестинацијом за кинески извоз. Соларна енергија је нашла широку примену у индустријском, пољопривредном и стамбеном сектору, уз увоз кинеских соларних модула укупног капацитета 13 гигавата (GW) само у првој половини године. Предвиђа се да ће укупни увоз достићи импресивних 22 GW до краја године, додатно убрзавајући енергетску транзицију у земљи.

Иако соларизација доноси огромне могућности, она истовремено осветљава ризике неконтролисане енергетске транзиције. Случај Пакистана отвара важна питања о одрживости државних енергетских мрежа и економским последицама масовног преласка на обновљиве изворе енергије.

Модернизација пакистанске електроенергетске мреже постаје кључни приоритет како би се повећала поузданост, омогућио шири приступ руралним подручјима и смањили трошкови. Ово захтева примену напредних алата заснованих на вештачкој интелигенцији за праћење и предвиђање потрошње, улагања у интеграцију батеријских система и друге.

Осим технолошких иновација, неопходна је и снажна политичка воља за спровођење опсежних тржишних реформи. Приватизација и раздвајање дистрибутивних компанија могле би подстаћи конкурентност, али тренутна политичка нестабилност и високи трошкови модернизације мреже отежавају реализацију ових мера.