Нижи рачуни, нова радна места и чистији ваздух: Ево шта све доноси измена ЗАКОНА О ЕНЕРГЕТИЦИ

Енергетске заједнице поред основног циља производње и расподеле енергије ради веће енергетске сигурности и мањих рачуна за струју, својим члановима отварају могућности и за решавање других проблема, као што су загађење, енергетско сиромаштво или незапосленост, доприносећи свеукупном развоју локалних заједница, оценили су учесници панел дискусије „Енергија у рукама грађана - Енергетске заједнице“.

Енергетске заједнице су организације које могу да окупљају физичка лица, предузетнике, мала и средња предузећа, јединице локалне самоуправе и јавне објекте у оквиру једне локалне самоуправе, са циљем заједничке производње, управљања и коришћења електричне енергије.

Користи за грађане: Нижи рачуни, нова радна места и чистији ваздух

Програмски директор Центра за унапређење животне средине Владан Шћекић изјавио је да енергетске заједнице дају грађанима већу могућност учешћа на тржишту електричне енергије и активнију улогу у енергетској транзицији.

„Енергетска заједница омогућава већу енергетску сигурност и смањује зависност од великих корпорација, чинећи локалне заједнице отпорнијим на енергетске кризе, али такође има економске, друштвене и еколошке користи“, рекао је Шћекић.

Када су у питању економски бенефити, Шћекић је указао на смањење трошкова за електричну енергију кроз колективну производњу, задржавање капитала у заједници, привлачење додатних инвестиција у локалним заједницама, као и могућност запошљавања.

„Енергетске заједнице могу да допринесу јачању друштвене кохезије и инклузије, јачању поверења међу члановима и даљем развоју локалне заједнице“, рекао је Шћекић, додајући да приходи могу да се користе за развој нових заједничких пројеката у корист чланова или локалне заједнице, а који не морају нужно да буду у области енергетике.

Он је додао да не треба занемарити еколошки допринос енергетских заједница, пре свега смањење емисија загађујућих материја из термоелектрана и гасова с ефектом стаклене баште, као и заштиту природних ресурса у локалу.

Енергетске заједнице као решење за енергетско сиромаштво

Шћекић је посебно истакао улогу коју енергетске заједнице могу да имају у системском решавању проблема енергетског сиромаштва.

„Енергетска заједница може да укључи грађане који су у стању енергетског сиромаштва, да им помаже субвенционисањем рачуна за електричну енергију од прихода које остварује, а јединице локалне самоуправе могу да из електрана на својим објектима, као што су школе, болнице, домови културе, обезбеђују енергију за домаћинства која су у стању енергетског сиромаштва“, рекао је Шћекић.

Према његовом мишљењу, енергетска заједница не би требало да буде ограничена на локалну самоуправу, него би је требало проширити на територију целе земље.

Законски оквир: Шта недостаје за пуну примену?

Кооснивач и програмски директор РЕС фондације Александар Мацура изјавио је да измене Закона о енергетици, којима се дефинише појам енергетске заједнице, представљају корак напред.

„Даљи развој легислативе треба да нам омогући ближе услове за рад и прикључење, као и излаз на мрежу. Оно што је купац-произвођач први пут омогућио јесте да крајњи купац није више само купац, него постаје активни учесник. Са концептом заједница и свим пратећим елементима, које овај закон још није разрадио, доћи ћемо у ситуацију да на тој мрежи нешто заједно радимо“, рекао је Мацура.

Он је додао да тренутно недостаје кључни аспект, а то је појам расподеле енергије, који је у новом закону поменут али није дефинисан, али да ће се и то променити.

„Врло ускоро бићемо у могућности да вршимо и расподелу енергије. Овај закон је оставио пуно простора за припрему како бисмо, у тренутку када сви елементи буду на столу, били у могућности да најпозитивније одговоримо на кључно питање удруживања, а то је ’колико вреди мој киловат-сат’. Одговор на то питање треба да буде да - вреди довољно да бисмо се удружили“, казао је Мацура.

Пример из праксе: Енергетска заједница Сјеверног Јадрана

Директор Енергетске заједнице Сјеверног Јадрана Дамир Јуричић рекао је да на економију енергетске заједнице највише утиче оптимизација кључева расподеле енергије.

„Циљ је да и сама енергетска заједница послује с већим приходима од расхода, да буде финансијски одржива, али и да чланови на својим рачунима имају веће бенефите од трошкова“, казао је Јуричић.

У том погледу, додао је, енергетске заједнице са мало чланова вероватно неће функционисати јер ће увек имати веће трошкове од прихода.

„Ако желимо да имамо озбиљну енергетску заједницу, да имамо различита постројења, већи број различитих чланова и да заиста у целости задовољимо критеријуме енергетске транзиције, онда ће та заједница сигурно морати да има неколико стотина до хиљаду чланова, што није неуобичајено“, рекао је Јуричић.

Енергетска заједница Сјеверног Јадрана, која је основана 2023, а постала оперативна у августу 2024, има укупну снагу свих постројења 150 киловата и има 27 чланова различите структуре – грађани и предузећа који производе и који не производе енергију, јавна тела и удружења.

„Користи од енергетских заједница нису само директне финансијске због уштеде на рачунима њених чланова, него постоје шире друштвене користи, утицај на локални развој, отварање нових радних места, растерећење мреже“, казао је Јуричић.