BIO I BIĆE: Evo zašto Grobari OBOŽAVAJU Stanojevića!
Povratak na mesto uspeha.
Istorija se ponavlja. Aleksandar Stanojević je novi trener Partizana. Pre 10 godina, dolazio je da usred sezone nasledi bivšeg fudbalera "parnog valjka" i čoveka sa preko 100 nastupa za crno-bele. Tada je to bio Goran Stevanović, sada je to Savo Milošević.
Beograd od Mozzarta dobio košarkaški teren „Željko Rebrača“
VULETIĆ POTVRDIO ODLAZAK MILOŠEVIĆA: "Savo je PREKLINJAN da ostane"
PARTIZAN SE NE RADUJE, ALI NI ONI: I Vojvodina i TSC izvukli jako teške rivale
Istorija se ponavlja. Aleksandar Stanojević je novi trener Partizana. Pre 10 godina, dolazio je da usred sezone nasledi bivšeg fudbalera "parnog valjka" i čoveka sa preko 100 nastupa za crno-bele. Tada je to bio Goran Stevanović, sada je to Savo Milošević.
Miljenik navijača Partizana vraća se na klupu posle osam i po godina "lutanja" po svetu. Sada je ponovo kod kuće.
Na kraju je Vojvodina ponovo ostavila traga na crno-beloj strani Topčiderskog brda. Posle poraza koji im je nanela u finalu Kupa Srbije i sprečila Miloševića da još jednom donese trofej Partizanu, u nedelju uveče je novom pobedom "kumovala" ostavci dosadašnjeg trenera.
Milošević je već nekoliko puta bio blizu ovakve odluke, a najskorije se to pominjalo kao ozbiljna mogućnost posle bolnog poraza u Novom Pazaru na početku nove sezone. Dešavanja u Novom Sadu sada su bila kap koja je donela konačnu odluku.
U Partizanu su brzo reagovali i na njegovo mesto stiže Stanojević, čovek koji je među "Grobarima" uvek bio omiljen i koji je već dva puta osvajao Superligu i jednom uveo tim u Ligu šampiona. Od te lude noći u Briselu je prošla čitava decenija, a sada će u Humskoj ponovo sanjati slična ostvarenja.
Imao je Partizan u svojoj skorijoj istoriji trenere pod kojima je ekipa igrala lepši i dopadljiviji fudbal, imala je ofanzivne trenere koji su i na evropskoj sceni želeli da modernim fudbalom ostvare rezultat i bili blizu pravih podviga.
Bilo je i onih koji su bili makar donekle nepopularni iako su osvajali trofeje, ali popularni Stanoje je imao "ceo paket" - i rezultate i obožavanje navijača.
Ulazak u Ligu šampiona vinuo je Stanojevića u fudbalske visine, na megdane Arsenalu i Šahtjoru, ali ga je isto tako vinuo i u očima navijača. Praktično bez uloženog dinara u tim, uspeo je da za kratko vreme napravi istorijski rezultat. Sezona 2009/10 je dovršena bez poraza, a onda su u kvalifikacijama Pjunik i Helsinki bili rutinski preskočeni.
Na red je došao taj čuveni Anderleht. Luda utakmica u Beogradu i ona još teža u Belgiji dovukle su crno-bele u društvo 32 najbolja tima u Evropi. Iako će kontra-argument uvek biti pod imenom "Šamrok Rovers", evropske noći u Ligi šampiona su dovoljne da se zauvek upišete u istorijske knjige. Daleko od toga da je to bio jedini faktor za Stanojevićevu popularnost među navijačima.
U Partizanu su trofeji uvek bili prioritet, a Stanojević je nastavio niz titula prvaka koji je u Humskoj već trajao tri godine. Za nešto manje od dve godine u klubu, zabeležio je tek tri poraza u ligi, a njegova odbrana je bila toliko "granitna" (28 primljenih golova na 52 meča) da nije ni čudo da je Zvezda morala da gleda u leđa "parnom valjku".
Sada, kada su crveno-beli već tri godine bez većih problema šampioni Srbije, na Stanojeviću će biti da uzdrma odnos snaga i ponovo vrati poverenje u tim, kao što je to nekada bio slučaj sa njegovim Partizanom. Dodajte na to i osvojen Kup Srbije posle odlično pripremljenih polufinala protiv Zvezde i utisak je još bolji.
Upravo su mečevi protiv Zvezde imali velikog uticaja da "Grobari" obožavaju Stanojevića. Njegov učinak bio je skoro perfektan. Na šest mečeva je ostvario pet pobeda i samo jedan poraz, ali taj poraz bio je baš onaj koji nije boleo - 1:0 u revanšu polufinala Kupa 2011. kada je "valjak" imao 2:0 iz prvog meča.
Prvo je slavio u Humskoj u finišu sezone 2009/10 (1:0) onim golom Raće Petrovića, potom je na jesen "tukao" crveno-bele na "Marakani" golom Almamija Moreira - 1:0. Usledili su dvomeči u Kupu, pa pobede u prvenstvu 2011. godine - 1:0 kod kuće golom Prinsa Tejgoa i 2:0 na strani golovima Zvoneta Vukića i Marka Šćepovića.
Zapravo, jedini put kada je njegov Partizan primio gol u derbijima bilo je onda kada je i poraz mogao da bude slavljen kao pobeda. Stanoje je bio istinski pragmatičan u tim mečevima i bilo je onih kojima je smetao taj rezultatski orijentisan fudbal. Ipak, pred uspesima svi kontraargumenti padaju u vodu.
Stanojević je voleo da domaći igrači imaju što je moguće važniju ulogu, naročito u "večitim" derbijima. Insistirao je da prednost daje igračima poniklim u Partizanovoj školi jer su bolje "osećali" važnost tih mečeva i njegov učinak u šest derbija protiv Zvezde očigledno potvrđuje njegovu tezu.
Bili su tu Nemanja Tomić, Radosav Petrović, Marko Jovanović, Aleksandar Lazevski, Milan Smiljanić, Aleksandar Miljković, Lazar Marković, pa "stara garda" Saša Ilić, Ivica Iliev, Mladen Krstajić, Zvonimir Vukić...
Partizan je i prethodnih sezona umeo da se "pretvori" u nedodirljiv tim kada bi sa druge strane bio rival iz Ljutice Bogdana. Ali trofeja nema. I to će biti glavni zadatak Saleta Stanojevića.
Bio bi to razlog da ga navijači još više obožavaju.
