БИО И БИЋЕ: Ево зашто Гробари ОБОЖАВАЈУ Станојевића!
Повратак на место успеха.
Историја се понавља. Александар Станојевић је нови тренер Партизана. Пре 10 година, долазио је да усред сезоне наследи бившег фудбалера "парног ваљка" и човека са преко 100 наступа за црно-беле. Тада је то био Горан Стевановић, сада је то Саво Милошевић.
Београд од Mozzarta добио кошаркашки терен „Жељко Ребрача“
ВУЛЕТИЋ ПОТВРДИО ОДЛАЗАК МИЛОШЕВИЋА: "Саво је ПРЕКЛИЊАН да остане"
ПАРТИЗАН СЕ НЕ РАДУЈЕ, АЛИ НИ ОНИ: И Војводина и ТСЦ извукли јако тешке ривале
Историја се понавља. Александар Станојевић је нови тренер Партизана. Пре 10 година, долазио је да усред сезоне наследи бившег фудбалера "парног ваљка" и човека са преко 100 наступа за црно-беле. Тада је то био Горан Стевановић, сада је то Саво Милошевић.
Миљеник навијача Партизана враћа се на клупу после осам и по година "лутања" по свету. Сада је поново код куће.
На крају је Војводина поново оставила трага на црно-белој страни Топчидерског брда. После пораза који им је нанела у финалу Купа Србије и спречила Милошевића да још једном донесе трофеј Партизану, у недељу увече је новом победом "кумовала" оставци досадашњег тренера.
Милошевић је већ неколико пута био близу овакве одлуке, а најскорије се то помињало као озбиљна могућност после болног пораза у Новом Пазару на почетку нове сезоне. Дешавања у Новом Саду сада су била кап која је донела коначну одлуку.
У Партизану су брзо реаговали и на његово место стиже Станојевић, човек који је међу "Гробарима" увек био омиљен и који је већ два пута освајао Суперлигу и једном увео тим у Лигу шампиона. Од те луде ноћи у Бриселу је прошла читава деценија, а сада ће у Хумској поново сањати слична остварења.
Имао је Партизан у својој скоријој историји тренере под којима је екипа играла лепши и допадљивији фудбал, имала је офанзивне тренере који су и на европској сцени желели да модерним фудбалом остваре резултат и били близу правих подвига.
Било је и оних који су били макар донекле непопуларни иако су освајали трофеје, али популарни Станоје је имао "цео пакет" - и резултате и обожавање навијача.
Улазак у Лигу шампиона винуо је Станојевића у фудбалске висине, на мегдане Арсеналу и Шахтјору, али га је исто тако винуо и у очима навијача. Практично без уложеног динара у тим, успео је да за кратко време направи историјски резултат. Сезона 2009/10 је довршена без пораза, а онда су у квалификацијама Пјуник и Хелсинки били рутински прескочени.
На ред је дошао тај чувени Андерлехт. Луда утакмица у Београду и она још тежа у Белгији довукле су црно-беле у друштво 32 најбоља тима у Европи. Иако ће контра-аргумент увек бити под именом "Шамрок Роверс", европске ноћи у Лиги шампиона су довољне да се заувек упишете у историјске књиге. Далеко од тога да је то био једини фактор за Станојевићеву популарност међу навијачима.
У Партизану су трофеји увек били приоритет, а Станојевић је наставио низ титула првака који је у Хумској већ трајао три године. За нешто мање од две године у клубу, забележио је тек три пораза у лиги, а његова одбрана је била толико "гранитна" (28 примљених голова на 52 меча) да није ни чудо да је Звезда морала да гледа у леђа "парном ваљку".
Сада, када су црвено-бели већ три године без већих проблема шампиони Србије, на Станојевићу ће бити да уздрма однос снага и поново врати поверење у тим, као што је то некада био случај са његовим Партизаном. Додајте на то и освојен Куп Србије после одлично припремљених полуфинала против Звезде и утисак је још бољи.
Управо су мечеви против Звезде имали великог утицаја да "Гробари" обожавају Станојевића. Његов учинак био је скоро перфектан. На шест мечева је остварио пет победа и само један пораз, али тај пораз био је баш онај који није болео - 1:0 у реваншу полуфинала Купа 2011. када је "ваљак" имао 2:0 из првог меча.
Прво је славио у Хумској у финишу сезоне 2009/10 (1:0) оним голом Раће Петровића, потом је на јесен "тукао" црвено-беле на "Маракани" голом Алмамија Мореира - 1:0. Уследили су двомечи у Купу, па победе у првенству 2011. године - 1:0 код куће голом Принса Тејгоа и 2:0 на страни головима Звонета Вукића и Марка Шћеповића.
Заправо, једини пут када је његов Партизан примио гол у дербијима било је онда када је и пораз могао да буде слављен као победа. Станоје је био истински прагматичан у тим мечевима и било је оних којима је сметао тај резултатски оријентисан фудбал. Ипак, пред успесима сви контрааргументи падају у воду.
Станојевић је волео да домаћи играчи имају што је могуће важнију улогу, нарочито у "вечитим" дербијима. Инсистирао је да предност даје играчима пониклим у Партизановој школи јер су боље "осећали" важност тих мечева и његов учинак у шест дербија против Звезде очигледно потврђује његову тезу.
Били су ту Немања Томић, Радосав Петровић, Марко Јовановић, Александар Лазевски, Милан Смиљанић, Александар Миљковић, Лазар Марковић, па "стара гарда" Саша Илић, Ивица Илиев, Младен Крстајић, Звонимир Вукић...
Партизан је и претходних сезона умео да се "претвори" у недодирљив тим када би са друге стране био ривал из Љутице Богдана. Али трофеја нема. И то ће бити главни задатак Салета Станојевића.
Био би то разлог да га навијачи још више обожавају.
