DANAS ĆU TI POKAZATI KO SAM I ŠTA SAM: Kako je Piksi održao čas Maradoni i DVA LAŽNJAKA koje nikad nisu izveli ni Mesi, ni Ronaldinjo (VIDEO)
Kako je poslednja autentična desetka našeg fudbala "ratovala" protiv najveće desetke svih vremena uz Pelea...
Svi mi, derani, koji smo te 1990. godine verovali da će Jugoslavija, jednom nogom “u grobu”, postati prvak sveta u fudbalu, pali smo u duboku depresiju posle nesrećne eliminacije od Argentine u četvrtfinalu Mondijala u Italiji.
NIJE SMEO DA ME GLEDA, KLADILI SMO SE U 100 DOLARA: Bivši golman Jugoslavije i Zvezde jedini na svetu odbranio 2 penala Maradoni (VIDEO)
MARADONA JE BIO VELIKI LAF: Evo zašto je na grob Dražena Petrovića doneo 62 ruže
ZVANIČNO OBJAVLJEN UZROK SMRTI: Ovako su izgledali poslednji sati Maradoninog života – zaspao i nije se probudio
Zvezda večeras (18.55) na gostovanju Gentu u Belgiji ima meč loptu - pobedom bi obezbedila evropsko proleće, ali trener Dejan Stanković ima velike kadrovske probleme, pa bi i bod bi odličan za srpskog šampiona. Kvota na keca je 2,40, na iks 3,35, a na dvojku 2,95. Pogledajte sve kvote kladionice MOZZART za Gent - Zvezda.
Svi mi, veseljaci, koji smo te 1990. stigli do pola male mature, nadali smo da će profesor Piksi da održi čas i svetskom prvaku kojeg je kao i četiri godine ranije predvodio neponovljivi Dijego Armando Maradona. Iako na šampionatu u Italiji nije bio na vrhuncu moći kao na prvenstvu u Meksiku, Maradona je bio POJAM za fudbal. U svetu, na Balkanu, u bivšoj Jugi, ma svakom kutku planete.
Jedino je Piksi mogao da skine krunu Dijegu. Barem smo tako, sanjarili, mi fudbalom opijeni, koji smo svaku pauzu između utakmica na Mondijalu u Italiji koristili da “opičimo” loptu u vrtiću u ulici.
NOVAK SE OPROSTIO OD MARADONE: Reči nisu bile potrebne, ova slika je rekla sve (FOTO)
Bile su to godine šmekerske, vic igre, koju je vrlo brzo pregazio industrijski fudbal. Neko novo vreme, neki novi način loptanja, neke cifre nepojmljive matematičarima. U tom nekom vremenu prestala je jako da sija igračka zvezda “El Pibea”. Ali, za one koji su '86. i '90. cupkali iščekujući da iz kesice izvuku sličicu sa likom Dijega Armanda - Maradona će ostati besmrtan.
Ovo je sećanje na jedno, po našu zemlju, gadno vreme, ali koje mi, tada veseli derani, nikada nećemo zaboraviti. Zbog Piksija, zbog Dijega Maradone.
Tituli šampiona sveta, posle filmski opevanog Urugvaja 1930. godine, fudbaleri naše zemlje najbliži su bili na Mondijalu u Italiji šest decenija kasnije. Pred zoru ratnih razaranja i raspada Jugoslavije, izabranici Ivice Osima stigli su na tri koraka do ostvarenja sna, ali su šampionat na „čizmi“ završili „samo“ na petoj poziciji.
Bila je to generacija koja je ispraćena na Svetsko prvenstvo sa pojačanom dozom skepticizma, prošaranog slabijim rezultatima u pripremnom periodu (Holandija 0:2, Španija 0:1). Ubedljiv poraz od Zapadne Nemačke (4:1, strelac Davor Jozić) na startu turnira samo je dodatno pojačao kritike na račun selektora i sastavljanja tima, jer je Osim imao poverenje u prekaljene asove, dok su na klupi za rezerve čekali asovi poput Darka Pančeva, Roberta Jarnija, Roberta Prosinečkog, povremeno i Dejana Savićevića.
Jugoslavija je uspela da prođe takmičenje u grupnoj fazi posle presudnog minimalnog trijumfa nad Kolumbijom (1:0, strelac Davor Jozić) i rutinske pobede nad Ujedinjenim Arapskim Emiratima (4:1, Safet Sušić, Darko Pančev 2, Robert Prosinečki).
Usledila je nokaut faza i duel sa Španijom koji je iznedrio superheroja jugoslovenske reprezentacije. Bio je to prefinjeni plejmejker Dragan-Piksi Stojković, čiji se ples u dvosatnoj drami sa „crvenom furijom“ prepričava i tridesetak godina kasnije.
Jugoslavija je slavila sa 2:1 (0:0, 1:1) posle produžetka, golovima legendarne „desetke“. Posebno je atraktivan bio prvi pogodak u 78. minutu, kada je Stojković savršeno primio loptu posle centaršuta Zlatka Vujovića, a onda je usledio „lažnjak“ kakav se retko viđa. Čuveni fudbaler Real Madrida Martin Vaskez je „proklizao u nekošeno“, a Piksi je hladnokrvno smestio loptu iza leđa Andonija Zubizarete.
Samo četiri minuta kasnije Hulio Salinas je poslao meč u produžetak, da bi Stojković stavio tačku već u drugom minutu dodatnog perioda. Bila je to savršena „kifla“ iz slobodnog udarca i Jugoslavija se plasirala u četvrtfinale.
- Bilo je pitanje ko će da šutira, pored mene su bili Sušić i Savićević. Kada sam namestio loptu, rekao sam: "Ne dirajte, pustite me". Znao sam da će lopta završiti u mreži kada sam šutnuo i video da prelazi živi zid - prepričavao je Piksi.
Usledio je još jedan epski duel, ovoga puta sa Argentinom. Branilac titule je bio apsolutni favorit na papiru, pogoto što je Refik Šabanadžović, čuvar najboljeg igrača sveta Dijega Armanda Maradone, zaradio crveni karton u 31. minutu.
- Bio sam sa jedne strane terena na zagrevanju, a Maradona sa druge. Primetio sam da na zagrevanju nije ni potrčao, raskopčanih kopački, kao da je na treningu. Prvi put sam nešto tako video. I bez potcenjivanja, jer je on bio nedodirljiv, rekao sam u sebi: „Danas ću ti pokazati ko sam i šta sam“ – pričao je godinama kasnije Stojković.
Tako je i bilo. I sa 10 igrača ekipa Ivice Osima se junački borila, bila bolji rival, a šansu utakmice propustio je Dejan Savićević, kada je prebacio gol sa nekoliko metara iz idealne pozicije. Savićevićemom promašaju prethodila je još jedna Piksijeva magija, pošto je na travi posle „lažnjaka" ostao jedan fudbaler Argentine. Uzalud „skauting“ i gledanje kaseta, kada naspram sebe imaš majstora kao što je bila naša “desetka”. Neke čarolije ne mogu da se spreče. Ova Stojkovićeva nije, međutim, materijalizovana kao ona u duelu sa Španijom.
Golova u Firenci nije bilo, usledili su penali. I onda, kao na filmu, Dragan Stojković je od junaka postao tragičar, pošto je u prvoj seriji jedanaesteraca pogodio prečku! Nije to, međutim, bio kraj. Golman naše selekcije Tomislav Ivković odbranio je u trećoj seriji penal najboljem fudbaleru planete Maradoni, tako što je uhvatio „živu loptu“.
Posle tri serije je bilo 2:2, noga je zatim drhtala Pedru Trolju, ali i Dragoljubu Brnoviću. U seriji odluke Gustavo Dezoti je bio nepogrešiv, a Faruk Hadžibegić nije uspeo da savlada Serđa Gojkočeu.
Na travi „Komunalea“ ostale su suze jugoslovenskih reprezentativaca. Bila je to labudova pesma sjajne generacije, labudova pesma države za kojom nostalgičari i danas pate.
Sudbina je bila neumoljiva, stigli smo do petog mesta, iako se slavni Maradona „nudio“ da preda svetku krunu u duelu sa hrabrim Balkancima, predvođenim nadahnutim dirigentom Stojkovićem.
- Nezasluženo smo otišli kući, promašili smo šanse koje se ne promašuju. Suđeno je bilo da Argentina ode dalje – jadao se Piksi.
Penali i prečka su našoj fudbalskoj reprezentaciji došli glave u Italiji, baš kao i osam godina kasnije na prvenstvu u Francuskoj. Slučajnost ili ne, svako će suditi prema sopstvenom ophođenju...