ДАНАС ЋУ ТИ ПОКАЗАТИ КО САМ И ШТА САМ: Како је Пикси одржао час Марадони и ДВА ЛАЖЊАКА које никад нису извели ни Меси, ни Роналдињо (ВИДЕО)
Како је последња аутентична десетка нашег фудбала "ратовала" против највеће десетке свих времена уз Пелеа...
Сви ми, дерани, који смо те 1990. године веровали да ће Југославија, једном ногом “у гробу”, постати првак света у фудбалу, пали смо у дубоку депресију после несрећне елиминације од Аргентине у четвртфиналу Мондијала у Италији.
НИЈЕ СМЕО ДА МЕ ГЛЕДА, КЛАДИЛИ СМО СЕ У 100 ДОЛАРА: Бивши голман Југославије и Звезде једини на свету одбранио 2 пенала Марадони (ВИДЕО)
МАРАДОНА ЈЕ БИО ВЕЛИКИ ЛАФ: Ево зашто је на гроб Дражена Петровића донео 62 руже
ЗВАНИЧНО ОБЈАВЉЕН УЗРОК СМРТИ: Овако су изгледали последњи сати Марадониног живота – заспао и није се пробудио
Звезда вечерас (18.55) на гостовању Генту у Белгији има меч лопту - победом би обезбедила европско пролеће, али тренер Дејан Станковић има велике кадровске проблеме, па би и бод би одличан за српског шампиона. Квота на кеца је 2,40, на икс 3,35, а на двојку 2,95. Погледајте све квоте кладионице MOZZART за Гент - Звезда.
Сви ми, весељаци, који смо те 1990. стигли до пола мале матуре, надали смо да ће професор Пикси да одржи час и светском прваку којег је као и четири године раније предводио непоновљиви Дијего Армандо Марадона. Иако на шампионату у Италији није био на врхунцу моћи као на првенству у Мексику, Марадона је био ПОЈАМ за фудбал. У свету, на Балкану, у бившој Југи, ма сваком кутку планете.
Једино је Пикси могао да скине круну Дијегу. Барем смо тако, сањарили, ми фудбалом опијени, који смо сваку паузу између утакмица на Мондијалу у Италији користили да “опичимо” лопту у вртићу у улици.
НОВАК СЕ ОПРОСТИО ОД МАРАДОНЕ: Речи нису биле потребне, ова слика је рекла све (ФОТО)
Биле су то године шмекерске, виц игре, коју је врло брзо прегазио индустријски фудбал. Неко ново време, неки нови начин лоптања, неке цифре непојмљиве математичарима. У том неком времену престала је јако да сија играчка звезда “Ел Пибеа”. Али, за оне који су '86. и '90. цупкали ишчекујући да из кесице извуку сличицу са ликом Дијега Арманда - Марадона ће остати бесмртан.
Ово је сећање на једно, по нашу земљу, гадно време, али које ми, тада весели дерани, никада нећемо заборавити. Због Пиксија, због Дијега Марадоне.
Титули шампиона света, после филмски опеваног Уругваја 1930. године, фудбалери наше земље најближи су били на Мондијалу у Италији шест деценија касније. Пред зору ратних разарања и распада Југославије, изабраници Ивице Осима стигли су на три корака до остварења сна, али су шампионат на „чизми“ завршили „само“ на петој позицији.
Била је то генерација која је испраћена на Светско првенство са појачаном дозом скептицизма, прошараног слабијим резултатима у припремном периоду (Холандија 0:2, Шпанија 0:1). Убедљив пораз од Западне Немачке (4:1, стрелац Давор Јозић) на старту турнира само је додатно појачао критике на рачун селектора и састављања тима, јер је Осим имао поверење у прекаљене асове, док су на клупи за резерве чекали асови попут Дарка Панчева, Роберта Јарнија, Роберта Просинечког, повремено и Дејана Савићевића.
Југославија је успела да прође такмичење у групној фази после пресудног минималног тријумфа над Колумбијом (1:0, стрелац Давор Јозић) и рутинске победе над Уједињеним Арапским Емиратима (4:1, Сафет Сушић, Дарко Панчев 2, Роберт Просинечки).
Уследила је нокаут фаза и дуел са Шпанијом који је изнедрио суперхероја југословенске репрезентације. Био је то префињени плејмејкер Драган-Пикси Стојковић, чији се плес у двосатној драми са „црвеном фуријом“ препричава и тридесетак година касније.
Југославија је славила са 2:1 (0:0, 1:1) после продужетка, головима легендарне „десетке“. Посебно је атрактиван био први погодак у 78. минуту, када је Стојковић савршено примио лопту после центаршута Златка Вујовића, а онда је уследио „лажњак“ какав се ретко виђа. Чувени фудбалер Реал Мадрида Мартин Васкез је „проклизао у некошено“, а Пикси је хладнокрвно сместио лопту иза леђа Андонија Зубизарете.
Само четири минута касније Хулио Салинас је послао меч у продужетак, да би Стојковић ставио тачку већ у другом минуту додатног периода. Била је то савршена „кифла“ из слободног ударца и Југославија се пласирала у четвртфинале.
- Било је питање ко ће да шутира, поред мене су били Сушић и Савићевић. Када сам наместио лопту, рекао сам: "Не дирајте, пустите ме". Знао сам да ће лопта завршити у мрежи када сам шутнуо и видео да прелази живи зид - препричавао је Пикси.
Уследио је још један епски дуел, овога пута са Аргентином. Бранилац титуле је био апсолутни фаворит на папиру, погото што је Рефик Шабанаџовић, чувар најбољег играча света Дијега Арманда Марадоне, зарадио црвени картон у 31. минуту.
- Био сам са једне стране терена на загревању, а Марадона са друге. Приметио сам да на загревању није ни потрчао, раскопчаних копачки, као да је на тренингу. Први пут сам нешто тако видео. И без потцењивања, јер је он био недодирљив, рекао сам у себи: „Данас ћу ти показати ко сам и шта сам“ – причао је годинама касније Стојковић.
Тако је и било. И са 10 играча екипа Ивице Осима се јуначки борила, била бољи ривал, а шансу утакмице пропустио је Дејан Савићевић, када је пребацио гол са неколико метара из идеалне позиције. Савићевићемом промашају претходила је још једна Пиксијева магија, пошто је на трави после „лажњака" остао један фудбалер Аргентине. Узалуд „скаутинг“ и гледање касета, када наспрам себе имаш мајстора као што је била наша “десетка”. Неке чаролије не могу да се спрече. Ова Стојковићева није, међутим, материјализована као она у дуелу са Шпанијом.
Голова у Фиренци није било, уследили су пенали. И онда, као на филму, Драган Стојковић је од јунака постао трагичар, пошто је у првој серији једанаестераца погодио пречку! Није то, међутим, био крај. Голман наше селекције Томислав Ивковић одбранио је у трећој серији пенал најбољем фудбалеру планете Марадони, тако што је ухватио „живу лопту“.
После три серије је било 2:2, нога је затим дрхтала Педру Трољу, али и Драгољубу Брновићу. У серији одлуке Густаво Дезоти је био непогрешив, а Фарук Хаџибегић није успео да савлада Серђа Гојкочеу.
На трави „Комуналеа“ остале су сузе југословенских репрезентативаца. Била је то лабудова песма сјајне генерације, лабудова песма државе за којом носталгичари и данас пате.
Судбина је била неумољива, стигли смо до петог места, иако се славни Марадона „нудио“ да преда светку круну у дуелу са храбрим Балканцима, предвођеним надахнутим диригентом Стојковићем.
- Незаслужено смо отишли кући, промашили смо шансе које се не промашују. Суђено је било да Аргентина оде даље – јадао се Пикси.
Пенали и пречка су нашој фудбалској репрезентацији дошли главе у Италији, баш као и осам година касније на првенству у Француској. Случајност или не, свако ће судити према сопственом опхођењу...