JOVANA IMA SAMO JEDNU ŽELJU: Evo i KOJU

Jovana Stojanović jedna je od mnogih koji svakodnevno u srcu nose ljubav prema Crvenoj zvezdi i koji svake noći sanjaju osvajanje trofeja i proslavu pred Delijama. Izdvaja je naporan rad, da bi se taj pehar našao u njenim rukama i da bi u istoriji ženskog fudbala ostala upisana kao fudbalerka koja je podigla prvi trofej koji je osvojio ŽFK Crvena zvezda.

- Rođena sam u gradu na Nišavi, tamo sam još kao mala počela da igram fudbal sa dečacima iz ulice, pošto devojčica za igru gotovo i da nije bilo. Prvo su mi dozvoljavali da im donosim lopte, koje su posle njihovih šuteva završavale u komšijskim dvorištima i šipražju, nakon nekoliko meseci su se mi pružili malu šansu i dozvolili mi da budem golman. Kada sam posle godinu dana počela da ih ševam i da im proturam loptu kroz noge, svi su u ekipu prvo birali mene, tako da sam ubrzo postala i kapiten te male družine – istakla je Jovana Stojanović.

NEMIRI U BAJERNU: Gigant ŽESTOKO uzdrman (FOTO)

Kao što obično biva, roditelji ne vole da svoje ćerke vide u kopačkama i dresu.

- Mama i tata baš i nisu bili oduševljeni mojom željom da igram fudbal, pogotovo kada bih se vratila kući puna modrica, a ponekad i krvavog nosa. Upornost i ogromna želja ipak su me odveli u ŽFK Mašinac, tamo sam načinila prve fudbalske korake. Pešačila sam svakodnevno sa kraja na kraj grada, nije mi smetala hladnoća po povratku kući, kasno u noć. U tim trenucima ništa nije moglo da me spreči, a u Mašincu sam provela sedam lepih godina.

Nagrada za upornost i naporan rad na Jovaninu adresu, ubrzo je stigao u vidu poziva reprezentacije Srbije.

- Debitovala sam u kadetskoj reprezentaciji Srbije do 17 godina, a zatim i u omladinskoj do 19. To je za mene bilo veliko iskustvo i motiv da nastavim da se bavim ovim sportom. Želja za još većim napretkom i fudbalskim usavršavanjem, dovela me je pre pet leta u Beograd, obukla sam dres kluba koji volim od malih nogu i tako ostvarila deo najlepših snova u životu. Crvena zvezda je uvek bila moj san, sa njom u mislima sam svake noći odlazila u krevet i budila se ujutru. Gotovo da nije bilo mesta na zidovima sobe, a da se tu nije nalazila neka Zvezdina fotografija, isečak iz novina ili bilo šta crveno-bele boje.

ANĐELKOVIĆ: Ispadosmo Boaći i ja STRAŠAN tandem (FOTO)

Dan kada je postala deo Zvezdine porodice, pamtiće do kraja života.

- Na Markani sam prihvaćena na najlepši mogući način, imala sam ogromnu podršku saigračica i trenera, brzo sam postala standardna u prvom timu. Sve lepo što mi se dešavalo u Zvezdi, pomoglo je u velikoj meri da što bezbolnije prevaziđem nedostatak rodnog grada, prijatelja, roditelja i porodice. Paralelno sa obavezama u klubu, vredno sam ispunjavala školske obaveze i završavala srednju Ekonomsku.

Jovanin talenat nije ostao nezapažen i van granica naše zemlje. Ipak, ljubav prema Zvezdi veže je za Beograd.

- Imala sam poziv iz inostranstva, prošla sve provere i trebala da potpišem i prvi profesionalni ugovor. Zahvaljujući menadžeru uslovi su bili izuzetni. Imala sam obezbeđen stan, hranu i visoku finansijsku nadoknadu, a uz sve to sa mnom bi put inostranstva krenuo i moj brat, kome je bila obezbeđena radna dozvola. Roditelji su bili presrećni, u tom transferu videli su sigurnost za svoju decu. Ali, to nije bio život koji sam želela. Sanjam, kako pre svega toga zajedno sa svojim saigračicama visoko podignutih ruku, pred najvernijim Delijama na severnoj tribini donosimo prvi šampionski pehar. Tačnije ne samo da sanjam, ovih godina uživim za taj dan i ništa mi nije važnije, lepše i vrednije od toga trenutka. Kada sam saopštila roditeljima odluku, to je za njih bio pravi šok, jednostavno nisu mogli da shvate emocije koje sa sobom nosi Zvezda i u tom času bezmalo sam izgubila njihovu ljubav. Zahvaljuljujući ljudima iz rukovodstva i njihovom razumevanju, dobila sam studentsku stipendiju, koja je bila uslovljena sportskim i studentskim rezultatima. Čvrsto sam odlučila da im se odužim, kako radom na terenu, tako i na fakultetu.

GOTOVO JE: Milivojević DEBITUJE za Kristal Palas (FOTO)

Stojanovićeva je u protekloj godini nizala samo uspehe.

- Odigrala sam uspešno celu 2016. godinu, na svim utakmicama bila među najboljima, a na nekima i proglašavana za najbolju igračicu. Vredno sam trenirala, dnevno i po nekoliko puta, kako bih bila maksimalno spremna. Obrazovanje mi je podjednako važno, tako da sam učila svakodnevno do dugo u noć i zahvaljujući tome završila prvu godinu na Fakultetu za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo (PEP), sa prosekom 10,0 kao najbolji student u toj generaciji. Pred sam kraj prošle godine, usledio je i poziv Gorana Sretenovića, selektora reprezentacije Srbije, kao i moja debitantska utakmica u dresu sa nacionalnim grbom. Što je važnije, ponovo sam zadobila poverenje roditelja, jer bez njihove podrške i vere, sve bi bilo neuporedivo teže. Verujemo u neko bolje i lepše sutra.

Bez sumnje, veliki uspesi tek očekuju ŽFK Crvena zvezda.

- Godinu koja je pred nama započela sam sa potpuno istim ambicijama, željama i snovima. Da li će ona biti makar približno uspešna kao prethodna, pokazaće vreme. Znam da ću raditi vredno i marljivo, nastaviću da usavršavan znanje, kako na fudbalskom terenu, tako i u studentskoj klupi. Boriću se za svoj klub i nacionalnu selekciju i kao do sada, ostavljati srce pred publikom. Uz saigračice i ljude koji rade u klubu, sigurna sam da će se uspeh brzo i dogoditi – poručila je Jovana Stojanović.