KAPITEN, HEROJ I ŽRTVA: Predvodio nas je u Montevideu, darivao poražene, besplatno lečio siromašne, a u smrt i legendu otišao VOLEJOM
Biografija za divljenje!
Fudbalska reprezentacija Jugoslavije, učestvovala je na prvom Svetskom prvenstvu, održanom u Urugvaju, a nacionalni tim na terenu predvodio je kapiten, uzor, legenda, div, heroj i žrtva – Milutin Ivković Milutinac.
NAJLUĐA PRIČA MARADONE: El Pibe je bio u zatvorskoj poseti Pablu Eskobaru, a tamo...
MUK NA MARAKANI: Zbog golmana koji zadaje bol samoubistvo je izvršilo preko 20 ljudi, a na mesto zločina vraćao se svakoga dana
PRELEPA ANJA BRILJIRA U ULOZI ĆERKE SVETOZARA MILETIĆA: Znate li ko je njen OTAC?
Blistava sportska karijera, besprekorni doktor i vlasnik nesrećne sudbine, koja se na najsuroviji način poigrala sa njim i njemu bližnjima.
Ivković je rođen 1906. godine u Beogradu, deda po majci mu je bio čuveni srpski vojvoda iz Prvog svetskog rata, Radomir Putnik.
Nastupao je za fudbalski klub Jugoslavija, i za nacionalni tim, za koji je odigrao 39. utakmica. Poslednji put na terenu se našao svega 20 dana pre smrti, na prijateljskoj utakmici povodom četiri decenije postojanja BASK-a.
Završio je medicinski fakultet, a posle više nego uspešne sportske karijere otvorio je dermatološku ordinaciju. Zalagao se za to da se siromašni građani leče besplatno, a bio je organizator i brojnih dobrotvornih fondova.
Oženio se 1930. godine sa Eli Pops, dvadesetjednogodišnjom studetnkinjom prava, ćerkom uglednog jevrejskog advokata Fridriha Popsa.
Bila je nežna, lepa i veoma obrazovana mlada žena, govorila je tri strana jezika i perfektno svirala klavir. Supruga Milutinca preminula je 1938. godine od posledica tuberkuloze, a tragična sudbina sačekala je i legendarnog fudbalera.
Ostaće Milutinac upamćen kao prvi Srbin koji je izveo popularne "makazice", kao i prvi reprezentativac koji je isključen sa utakmice, i to zbog burnog temperamenta, jer nije mogao da istrpi sudijsku nepravdu. Učestvovao je u dvoboju u Zrenjaninu, gde se do tada pojavio nepobedivi tamnoputi borac. U igri je bila novčana nagrada za pobednika, a jedini kome je pošlo za rukom bio je upravo Milutinac. Pobedio je u dvoboju, ali je novac poklonio poraženom.
S obzirom na njegovu ideološku orijentisanost, bio je levičar, imao je mnogo problema u tadašnjem monarhističkom društvu Jugoslavije. Svoj kraj dočekao je za vreme Drugog svetskog rata.
Svega 15 minuta pre ponoći, 24. maja 1943. godine uhapšen je od strane Gestapoa i odveden u logor na Banjici, a već sutradan ujutru bio je streljan. Tačna lokacija groba nikad nije utvrđena, ali je poznato da se pred odlazak na mesto večnog počinka otrgao čuvarima, prišao upravniku logora, pjunuo ga u lice i šutnuo u stomak. Bio je to poslednji volej kapitena, kojim se upisao u listu večnih strelaca.
Najnovije vesti iz sveta fudbala možete pronaći OVDE.
BONUS GALERIJA:
Pogledajte kako izgleda Marija Ristić, prelepa sestra Jelene Đoković
